Ono sto ces, kad odes u goste, najteze dobiti.
Sine, sta ces da popijes?
E samo ako mozes, jednu casu vode.
Ma kakvi, ne lupaj, reci koji ces sok?
Ne mogu nista, samo casu vode, molim te ko Boga.
Evo stize sok...
Никад је није срамота тражити, прва ствар коју ће нам тражити Ванземаљац, последња понуда коју нудимо госту коме је непријатно.
Чашу воде онесвестићу се!
-Чашу воде овде људи жени није добро!!!
---
Прво ми реци шта ћеш да пијеш пријатељу?!
-Ма ништа, хвала.
А то не не долази у обзир!!! Имам дуњу, кајсију, вишњовачу....па можда не од траварица са Хомоља, са Јахорине... па вина, црна бела... виски, текилу, апсинт, која каквих ликера.... Шта ћеш?!
-Стварно ништа, нешто ме стомак зеза.
Оћеш нешто да једеш пријатељу?
-Јок.
А пиво...једно?
-Ццц.
Оћеш можда чашу воде???
-Може чаша воде.
Glavni krivac za gojaznost žena, vazda mučenih sa šestosedam dijeta - povremeno obustavljenih predahom u vidu hladetine, uštipaka i garfildovskog parčenceta torte. Oko 2 izjutra.
Jaoj draga moja, stalno gladujem, ali džabe...Ma čašu vode kad popijem, odma' mi se primi!
Ono sto nikad, ili retko kad dobijete u velegradskom kaficu uz narucenu kafu.
Dobicete zlatnu pepeljaru, cenovnik od slonovace, pikslu kavijara, secer u kristalu, kafu u porcelanskoj solji, ali casu vode bez izricitog zahtevanja i preklinjanja, nikad.
Predigra za sok u gostima...
-Izvinite jel može caša vode?
-Jel hoćeš možda sok?
-Pa ajde može...
Stvar koja se plaća životom.
- Šta će ti ova budala? Što ne rasteraš to?
- Šta ću, da mi ima ko dodati čašu vode kad ostarim.
- Jebala te čaša vode. K'o da je vredno čaše vode. Naruči dostavu kad budeš padao u komu, dotad razjebi govna i finito. Ionako će te sahraniti ovim tempom.
Оно што тражимо кад се упознајемо са згодном комшиницом.
(након пар кругова по степеницама)
*дин-дон*
-ћао...
-Ћао комшинице, да немаш можда чашу воде, тренирао сам цело јутро (брише зној са лица), а не могу овако уморан до шестог...
-Па хајде уђи, да ми не дува промаја, мало сам болесна..
-Јао извини што ти овако упадам...
-Ма ок је, а који си ти стан...
(врата)
Najveća noćna mora svakog konobara. Koliko Vam se puta desi da ste nešto pojeli u restoranu a žeđ ne može da Vam utoli poslednji gutljaj koka kole ili piva?
Tada, molite konobara za čašu vode.
Već po njegovom izrazu lica vidite da mu nije nimalo drago što vi imate toliko želja a on još nije proverio sve tikete na teletekstu.
Dosadni gosti.
Ma mi smo krivi, mi smo govna!
I onda kad se konačno seti i donese tu pišljivu čašu vode, smrkute face kao da ste mu izbili poslednji dinar iz džepa, posle prvog gutljaja dođe Vam da se obesite.
U najboljem slučaju, dobili ste čašu hladne česmuše u kojoj se hlor još uvek nije slegao.
U malo gorem slučaju, voda je topla kao kamilja mokraća.
U najgorem slučaju, dobijate prljavu čašu a po vrhu pluta neka muva koja se i dalje koprca.
-Kelner, izvini, može čaša vode?
-Odma' dođe.- A sebi u bradu - ''hoćeš i muzičku želju, nanu li ti naninu?''
Posle pola sata:
-Izvol'te.
-Hvala. (Glb, glb, glb) U jebote! Pa jel ovo voda iz bojlera?
-Ajde sine, Rosa u flašici je 100 dinara. Znam te iz kladže, igraš tikete od soma i po a štekaš se za vodu.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.