Davno je odustao od svega, živi u iluziji da ništa ne može da promeni i da za njega ne postoji nikakva svrha i relevantnost u ovom vremenu i prostoru.
Potajno se nada da će vreme doneti neki bolji život za njega, i da će mu neko drugi reći svrhu i poentu njegovog života dok je na granici da napusti realnost.
Sedi u sobi iz koje nije izašao godinama osim kada ide do kupatila ili kada nema nikoga drugog da kupi namirnice, gasi cigaretu koju je ukrao ćaletu i brzo otvara prozor kako bi dim izašao jer je čuo nekoga kako silazi u podrum.
U tom trenutku mu ulazi majka u sobu.
1: Sine došla majka sa posla, evo spremila sam ti da jedeš nešto.
2: Hvala mama, stavi tu pored.gura sa stola nekoliko praznih tanjira kako bi napravio mesta
1: Znaš sine, razmišljam nešto, mogao bi i ti da se zaposliš u trafici kao ja, da radiš bar malo da ne sediš ov-
2: DO KADA DA TI PONAVLJAM?
1: Smiri se, zašto podižeš ton?
2: Pa ne mogu da ti objasnim, nisam ja za trafiku i za te glupe poslove, ja ću da radim nešto pametnije, do tad čekam bolje vreme, vidiš kakva nam je vlast i ekonomija, nema u ovoj zemlji ništa.
1: U redu sine, kako ti kažeš. zatvara vrata sobe
