Čekaj bre prijatelju

Зграда општине у Нишу, ред испред пореског. Два средовечна Србина бистре политику.
- Нема ништа од ове наше земље, ово је јавашлук општи, не зна се ко пије ко плаћа. Па погледај пријатељу, на педес човека један радник. Сирома' не зна де удара од папири.
- Сад ће ова друга да дође. Завршила јој се ПУШ пауза пре десет минута, ако ме разумеш, хе хе хе.
- Ма нема ту, да није каснила ти десет минута, не би био оволки ред. Ја кад сам био у Немачку, тамо све лепо, не ко овде. Лепо имаш кабину, изнад светло свитка црвено кад има неко, зелено кад празно. Све то Швабо уредио, а ови наши само причају, све исто од деведесосме.
- Ма држава нам пред банкрот, ја лепо кажем... ууу, види Жаре ову испред што пролази. ДОЂИ ДЕДИ.
- Ууу, крсна славо... легла би ми ко вињак на ште срце. Ма нема ништа од ову државу, ево овај Вучић прича ће смањују плате. Па ако нек смањују, ал ЧЕКАЈ БРЕ ПРИЈАТЕЉУ, ако ће већ смањујеш дај свима линеарно свитни, а не она порнићарка од министарке пет радна места да има, да примају сви по пецто иљаде а народ нема леба да једе. Свима нек скине по тријес посто, сви говна да једемо три године, ал да изађемо из кризу.
- Ее, па да буде оно, таман научисмо коња да гладује а он липса. Не иде то тако...
- Ма где не иде...