Радња која се обично обавља на крају школске године у основној школи. Тада ћеш мислити да си фаца јер си их поцепао, а касније ћеш схватити да си испао глуп јер си могао и да их продаш бар у пола цене.
Где ми памет била...
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.
A tek da vidiš čuda ako prežive 30 ili više godina, sačuvaš ih, i onda iskrsnu pred tebe iz neke zaboravljene torbe... čudo neviđeno od nostalgije.
+
Овде је обичај да иде ритуелно паљење испред школе, страхобално за гледање... :) Једном су запалили оближњу јелу... :)
Kod nas je paljenje takođe običaj. Murija interveniše svake godine.
"A tek da vidiš čuda ako prežive 30 ili više godina, sačuvaš ih, i onda iskrsnu pred tebe iz neke zaboravljene torbe... čudo neviđeno od nostalgije"
жива истина..јес да не мора баш 30 ест да прође ;)...
Da, nostalgija funkcioniše već od desete pa nadalje...
ja sam svoje poklanjao siromasnoj deci 8)
Eto, i to je jedan od pametnijih i humanijih tretmana starih knjiga koje su ti prenele svoje znanje...
Mi smo to radili na kraju osmog, i to samo sa onim knjigama koje smo tokom godine uspeli da uništimo toliko da je već bilo sramota prodati tako nešto nekome :) a, bogami, i sa geografijom koju smo svi mrzeli :)
+
Ја сам то само једном урадио, али са туђим књигама.
Своје књиге никад не бих цепао. Нисам луд да цепам књиге које ће вредети милионе једнога дана, зато што су биле МОЈЕ!!!
Џими, твоја изјава ме подсећа на једну од Оскара Уајлда, врло сличну. Волим Оскара Уајлда.