Leo: Dok si mali i dok ti je čačkanje nosa i trpanje slatkiša najveća briga u životu diviš se starijima. Maštaš kako radiš stvari koje rade odrasli i kako bi voleo da si veći. Tada ti je omiljena kornjača Leonardo. Odgovorni lider ekipe. Zreo i pametan. Svi ga slušaju i to je ono što je najprivlačnije.
Doni: Nekada ti se desi da te opali neka kreativnost pa se istakneš par puta u školi, ali te mangupi odmah proglase štreberom pa te to brzo prođe. Tako da Donatelo faza traje najkraće, a nekada je ni nema. Ko uopšte želi da bude smrač ljubičaste boje i da mlati štapom.
Majki: Sada si već ušao u neke godine kada se od tebe očekuje da budeš odgovoran, da planiraš budućnost i da završavaš škole. Sve ti je manje drag Leonardo i sve se više okrećeš Mikelanđelu koji je večito dete. Uočavaš da je biti veliki sve samo ne preterano zabavno. Želiš da igraš PES i gledaš ponovo Zmajevu kuglu.
Raf: Kada sve shvatiš na kraju završiš kao Rafaelo. Nadrkan i mrzovoljan, sa ironičnim i satiričnim humorom praveći poster o Vučiću na Vukajliji i psujući RTS jer ne prenosi Ligu šampiona utorkom.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Lepo povezano.