Jedan od onih prelomnih trenutaka u životu. Sekunda u kojoj nesvesno postavljate to pitanje nekom nepoznatom klincu iz okoline se pretvara u momenat kada shvatate da ste doslovno matori, da vas verovatno više niko neće pitati isto i da zub vremena polako pokazuje svoje lice i vama.
10. 05. 1986.
Neki lik: Mali, čiji si ti?
Vi: Ja sam Kirov.
Neki lik: Aaaa, ti si znači Kirovac!10. 05. 2010.
Vi, vidite nekog klinca kako trčkara po ulici. Veze nemate ko je, a znate otprilike ko bi mogao biti. Nesvesno se upuštate u konverzaciju s njim.
Vi: Mali, čiji si ti? (počinje da vam se okreće kosmos oko glave, matori ste)
Mali: Ja? Ja sam Milov.
Vi: A, Milovac, je li... dobro, idem ja da popijem jedan trodon... ili bensedin... videću već...
Pitanje koje postavljaju dosadne babe i dede kad odeš u selo (najčešće povodom nake svadbe, krštenja i slicno). Ako nekako uspeš da im objasniš sledi još gomila dosadnih pitanja.
Najjednostavniji odgovor je:
"Ja i tata ne znamo a mama neće da kaže."
Suptilan način da pitate dete ko mu jebe kevu.
Pitanje koje nekako i možeš da svariš. Prave muke ustvari počinju kada krenu da određuju na koga si lep, a na koga pametan, perfidno ujedajući usput tazbinu, uz osmeh, naravno...
