Arhaični izraz, koji se još može čuti jedino u razgovoru starijih osoba (uglavnom ženskog roda), pre svega u Zapadnoj Srbiji. Koristi se najčešće prilikom tračarenja i označava škrtu osobu - tvrdicu.
Dve babe vode abrove uz jutarnju kafu, negde u nekom selu u Zapadnoj Srbiji. Sede u pomoćnoj zgradi tzv. letnjoj kujni, domaćica na tronošcu pored "Smederevca", a gošća na većoj stolici, koju je odmakla od stola ne bi li bila bliže sagovornici, nageta napred ka domaćici. Obe su nagluve, pa se nadvikuju.
Gošća - "Ideš li kod Vidosave? Jes' bila skoro?"
Domaćica - "Bila otoič, pak joj tražila jedno sirište da mi dade, reko kad mi stigne pemzija, da joj vratim. Ka'e nemam, samo pola vlaše mi ostalo. A prekjučer ja strevila njenog Mikaila, punu torbu vuče iz Varoši. On joj uvek uzme po dve tri vlaše, da ima."
Gošća - "Eeee sejo moja, čipava je ona na muži..."
