Ohola reč kojom su Rimljani opisali svoje društvo. Čovek je čoveku vuk van civilizacije. Ovako čovek je ustrojen, regulisan, normiran. Ponašanje mu je predvidivo. Vukovi bi sami sebe pojeli. Ljudi ne bi. Oni jednostavno žive u savršenom miru, sreći i blagostanju. Instikte su potisnuli, usvojili pravila, civilizovali se. A instikti dremaju. Ponekad neki ustane i bocene. Onda razbudi druge. Država ih opet uspavljuje. Funkcija joj je da drži. Kako i na koji način je nebitno. Instikti prikriveni, a ljudi srećni. A onda dođe Šeron Stoun i prekrsti noge.
Jako mi se svidja.
Primarni instikti su.... pa, samo im ime kaze... Kao pas koji luci pljuvacku kada pomirise hranu. U to se pretvaraju ljudi kada bivaju iskusani. Civilizovanost nestaje, a moral nam se poljulja. Prodajemo se previse lako. A treba imati slobodu, ne treba biti kao na kratkom lancu, ali... Izgubi se ona fina linija koja deli uzivanje u zivotu i nemoral. Kada se jednom pustis zelis da letis jos dalje, i dalje, i dalje...
Dobra je.