Pomalo pežorativan naziv za ljude iz Posavine, Semberije, Podrinja, istočnocentralne Bosne (znači Nekrajišnike), kojega upotrebljavaju Krajišnici, a manje više zbog muzičkog rivaliteta između krajiške i izvorne pjesme (domaće nazvana šargija, mada se tako u stvari zove najkarakterističniji instrument te vrste muzike). Razlika je većinom u tome da kod krajiške pjesme počne jedan pa ga drugi prate, a teme su opjevanje preldžijskog way of life ili domoljubive (skupe se dvojica-trojica pa kukaju za Krajinom, a ustvari ih sve bole tuki za Grmeč, ljepše im je negdje u Baselu ili Hamburgu), dok šargijaši izuzetno deformiraju glasove, a teme su im manje više... ma šta dalje da vam pričam, evo vam primjera.
I još to da izvornjačku muziku prakticiraju takođe Hrvati i Muslimani, dok je krajiška muzika isključivo srpski teren.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
+
Ne radi link.