Израз најчешће коришћен на југу Србије како би се описало нешто ружно и велико (нечија глава, нос, ауто...) користи се у негативном смислу. Дакле, кад неко има велику кућу ова реч се не употребљава...
- Бре, Милено, твоја ћерка ли се удаде за оног Станоја?
- Да бре...тој ми зет. Еве купили нова кола...
- Онај ли голема?
- Тај тај...најголема у чаршију.
- Па шће им онолко цопина.
Pored gorenavedenog značenja, milozvučnog opisa telesne konstitucije, akcenat treba staviti na na radnju, što onda širi krug osoba na koje se opis copina primenjuje.
Zato se u pomoravlju kaže da je copina onaj ko svoje kvalitete uludo troši.
U primeru je objašnjeno kako tipična copina postupa sa zanosnom plavušom, koju bi svako normalan lagano u kolima provezao kroz grad (da je svi vide), u ekskluzivnoj baštici sa bogatom vinotekom (opet da je svi dobro vide i po mogućnosti pocrkaju od jeda) ...
Elem copina se lepo opijani, posadi plavušu na prednje sedište i gas do daske. obično je pete-šesta krivina njegova, u gorem slučaju drvo ili bandera pored puta u svakom slučaju završi se na urgentnom odeljenju lokalne bolnice.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.