Čovek koji je previše znao

U školu je išao je do četvrtog. U to vreme je bio solidno školovan momak. Nije možda naučio da je ćelija osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića, ali je naučio da ceni, da poštuje da zna šta vredi. Kasnije je postao zidar, klesar, ili metalostrugar.
Otac mu je bio bolestan pa je morao sam da hrani porodicu kao najstarije dete. Kad se zaposlio u građevinskom kombinatu odlučio je da se ženi. Doveo je sirotu ali dobroćudnu. Nije bila mirazdžika. Otac mu je prepisao komad kod potoka. Morao je prvo šumu da saseče i panjeve da povadi. Uradio je to sa svojom ženom. Bili su vredni. On u firmi, a ona u štali i na njivi. Deca su brzo došla. Prvi je u selu kupio televizor. Crno beli je bio. Komšije su dolazile uveče da gledaju. Školovao je decu koju je isto tako učio onim vrednostima koje je on spoznao tako davno. Išlo im je.
Napravio je novu kuću i zamenio onu leparu u kojoj su mu deca prohodala. Najstariji sin je već počeo da radi. Sve je bilo tako skladno...