Čovek sa etiketom

Човеку се у сну често укаже слика која га изненади и подстакне на размишљање. Он је онда тумачи, чуди се свом тумачењу и често пожели да се неком повери. Шта рећи, ум је Циганка, води нас где и кад хоће.

Али тужно је кад се једног јутра пробудиш, протумачиш сан и схватиш да се облачиш по нечијем укусу, да се понашаш, изражаваш и размишљаш као неко други. Човек често пожели да се издвоји из масе и не бира средства за то. Време проводи са друштвом које се понаша дивље, креће као чопор, али и има особине чопора.

Сећам се. Смејемо се људима на улици, имамо примедбу на све и свакога, вичемо, псујемо, сви носимо црно и дижемо флашу високо. Најбољи међу нама није постојао, постојао је само најгори јер је кул бити најгори. Њему су се сви дивили. И висили смо тако на дрвету док нисмо огладнели. Од целог чопора, нас двојица мајмуна били смо најгладнији и први смо сишли. Дотакнувши дно осетили смо се некако глупаво и јадно. Сви су нас са подсмехом гледали и прозивали. "Како сад то да нас двојица имамо најцрвеније задњице?", питали смо се. Погледали смо горе, али никога није било. Дрво је било пусто. Онда је дунуо неки јак ветар и лишће је пало по нама. Поново погледасмо горе, а оно гране суве, некако сабласне. Тада схватисмо да је време које смо провели једући банане и пентрајући се по дрвету заувек изгубљено. Али и драгоцено!

И тако, живот нам је пролазио на дрвећу. Тужни и усамљени, без свог чопора, кренули смо даље. Ту и тамо, јели смо неко лишће, није било баш деликатесно, имало је неке рупе којима смо се чудили, све док нисмо схватили да су то празнине у нама, па смо почели да их затварамо.

Сви остали мајмуни су нас одбацили. Питате се зашто? Па због наше глади. Због жеље за нечим новим, бољим, лепшим и нормалнијим. Не могу да кажем да нам је сад лоше. Углавном смо поред воде, огледамо се и смејемо својим лицима. Опет, можете нас наћи и поред оног трулог дрвета како се смејемо и разговарамо о обичним бубицама.

А да! Питате се шта је са мајмунима? Чули смо тек понешто о њима. Видели су их! Кажу: висе и даље, само што им је од дрвета остала тек сламка!