Priča kaže sledeće...
Poglavlje prvo - UVOD:
Jednog dana, skupilo se par ortaka i odlučilo da pravi bend. Svi su znali da sviraju poneki instrument, jedan od njih je bio aktivni učesnik karaoke obračuna u lokalnom klubu, a jedan je znao da se dere k'o magarac. Lepo!
Drugi korak im je bio da smisle šta će da sviraju. Voleli su EMO muziku, ali nisu sebe smatrali tolikim gejčinama da sviraju tako nešto. Scremo (ektremniji Emo - da kažemo Emo-Core) im je bio onako, baš po meri, ali ni to nije to. Hteli su da stvore nešto novo, nešto divlje. Jedan od njih je voleo malo Deathcore-a, pa su odlučili to da iskoriste. I tako je krenulo...
Poglavlje drugo - DEFINICIJA:
Crab-Core je moderan podžanr ekstremne rock muzike. Iako ima dodira sa metalom, on to ipak nije.
Crab-Core muzički odlikuju Hard-Core rifovi, sa uplivima Deathcore-a, simpho klavijature, čisti, harsh (vokali između Death Metal growl-a i Black Metal scream-a), Euro-Dance semplovi i bitovi i Emo/Scremo tekstovi i atmosfera (muzički).
Vizuelno ga odlikuje odsustvo bilo kakve logike. Poenta u igračkom performansu je da je uopšte nema. Headbanging i headslaming je bez ikakvog reda, totalno nasumičan i retardirajuć. Mlataranje kosom, mrdanje glavom, skakutanje, pokretanje udova i izvođenje raznih igračkih figura je totalno debilno. Odatle i naziv Crab-Core, baš zbog tog "igranja" (samo me zanima ko je utripovao da krabe uopšte igraju, al' 'ajd sad, ko šta mene pita).
Poglavlje treće - ZAKLJUČAK:
Još jedna u nizu pojava iz SAD-a. Ti likovi kao da se trude da stvore što više retardirajućih bendova. Koliko god da su SAD doprinele kvalitetu i razvoju rock i metal muzike (i muzike uopšte), u poslednjih dvadesetak godina sa te strane Atlantika dolazi besomučno puno vokalno.instrumentalnih sastava koji su ubistvo za mozak.
Crab-Core je još jedan ubod u leđa rock i metal muzike, još jedna pojava koja okuplja muzički ograničene klince koji misle da su ovakve pojave ekstremne/žestoke/mamojebačke.
"Najbolji" predstavnik ove iritantne muzičke pojave su benad Attack Attack! iz američke države Ohajo. Više o njima možete (ako vam je dosadno) pročitati ovde.
Njihov "hit-singl" možete pogledati ovde. Pljuvanje i teranje u tri majčine dozvoljeno.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.