Negdje je zovu kašika, ali im nije za vjerovati.
Spravica čija je misija na ovoj planeti da svom vlasniku pomogne u obuvanju patike. Bez nje bi taj proces ličio na Tantalove muke. Zamisli samo na šta bi ličilo da svaki put kad obuvaš patike/cipele ti moraš da odvežeš pertle, malo provjetriš patiku, pa pomirišeš da vidiš šta je za reći, držiš palac tamo gdje treba da ide Ona, ubaciš nogu u patiku i zavežeš pertle. I tako dva puta.
Ovako samo nju staviš na ivicu patike, petu na nju i noga ulazi kao u raj. Nalazi se u raznim veličinama, prave je od mnogih materijala, svakom je pristupačna i lako se barata s njom.
Dugačka kašika za cipele. Dobila je naziv po tome što ne moraš da se saginješ dok nazuvaš obuću, već samo onako, stojećki. U množini ima drukčije značenje, po istoj liniji opisuje obuću koju ne moraš ni da razvezuješ, ni da se saginješ dok ih obuvaš, noga ti samo sklizne unutra. Et voila.
A:...Polako samo, Radovane, tu se obuj, u hodniku, ne izlazi tamo, hladno je.
B: Boga ti ne palamudi nego mi dodaj tu crnogorku, ne mogu da se saginjem, leđa me stegla.
Dva dana kasnije:
A: Treba li ti sad crnogorka, o Radovane?
B: Kurac sad, sad sam nabavio crnogorke.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.