Kopačko pleme, nastanjuje sve plodne, ravničarske i brdovite predele, aktivno u periodu od marta, pa sve do oktobra. Logore obično postavljaju u blizini raDne teritorije, zimu provode u njima uz vatrenu vodu sa poreklom šljive ili neke druge voćke. Prehranjuju se plodovima prirode, mesom, kako domaćih, tako i divljih životinja. Od oružja najčešće koriste motiku, ali su prisutni i ašov, grabulje, vila...
Pleme nekada veoma rasprostranjeno na području Balkana, dolaskom "civilizacije" je u laganom odumiranju. U nekada velikim logorima, sa nekoliko hiljada saplemenika, danas je taj broj znatno manji. Logori od nekoliko stotina skoro su potpuno napušteni. Veliki gradski rezervati su ih privukli kao gravitacijom.
Naziv plemena potiče od karakteristične boje vrata svakog radno sposobnog pripadnika grupe, koja se dobija svakodnevnom upotrebom oružja motike.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.