Dobro, ovo već postaje problem. Kome su trn u oku bila ova dvojica? Zašto u stanici da ga ubije? I što je još bitnije, ko ga je ubio?
Razmišljanja mi prekide Jasmina koja me je žudnim pogledom molila da se vratimo u kancelariju i dovršimo započeto. Taman što sam htio da progovorim kad se začu glasno lupanje ulaznih vrata, kao da ih je neko umalo razvalio. Jedna žena, u tamnoj uniformi, skoro crnoj. Znao sam ko je to. Samo nisam znao zašto je tu. Vodila je nekog lika u lisicama sa sobom. Pričao je sa njom kao da je poznaje, dok ga je vodila ka ćelijama.
- E bre Rejv. Alo, šta radiš to?! Ej, ne u stanicu, nemaš dokaze, eeeeej! REJVENKO! NE U ĆELIJU, ALO, ZNAŠ TI KO SAM JA?
- Znam. Zato te i vodim u zatvor.
- Rejvenko, pa znamo se, ne bi ti mene valjda...
- Oooo da, bih.
- Rejv, reci mi da se šališ.
- Profe, da se šalim, ostavila bi te u podzemlju, da budeš Don Profeone, znaš?
- Pa šta? Bar mi je dobro išlo sve dok... EJ NE STEŽI TE LISICE TOLIKO!
- Baš ti je dobro išlo, ko bubreg u loju.
- E, ne bih ja baš to tako rekao...
- Ne počinji opet, nego marš u ćeliju.
Svi u stanici su začuđeno posmatrali ovaj prizor, jedva vjerujući svojim očima. Pa to je bio Don Profeone, majstor reklamne mafije. Uhapšen od strane Glavne Inspektorke Gavranić. Iznenađeno sam gledao u nju dok je prilazila svježem Rusovom lešu.
- Lukac, šta je ovo?
- Oprostite inpektorka, ja...
- Glavna Inspektorka Gavranić.
- Oprostite Glavna Inspektorko Gavranić, Rus je do maloprije bio dobro. Odjednom se srušio sa stolice i... eto, to je to.
- Hm, neki bućkuriš, pojzen rekla bih. Vidi da to nije Gugi uradio.
- Nee, Gugi bio dole u mrtvačnici kad se ovo desilo. Dare i Čegrtaljka su mi tako rekli.
- A njih dvojica? Imaju li solidan alibi.
- Da, Dare je slagao neke postere, a Čegrtaljka je čitao neke definicije u zakoniku. Elem, sličan slučaj...
- Da, znam za Ironičnog. Imate li osumnjičene?
- Upravo sam krenuo kod jedne...
- Dobro. Dobro Lukac, nisi ti loš inspektor, samo...- reče ona dok mi se primicala da mi nešto šapne.
- Samo, pazi šta radiš sa tom Jasminom. Znaš da interne veze nisu dozvoljene.
- Ali kako ste...
- Doviđenja inspektore Lukac.
- Doviđenja Glavna... Inspektorko Gavranić...
Stajao sam u čudu. Kako je mogla da zna za nas dvoje? Mogu da se zakunem da sam čuo AC/DC u pozadini kako izvode Back in Black dok je ona izlazila iz stanice. Hm... Pozabaviću se time kasnije. Sad moram da odem do kafane u kojoj je mlada konobarica radila, da pokušam da saznam nešto više. Od jednog lokalca po imenu Bazzo, shvatih da mlađana Mimix radi u obližnjoj kafanici. Padalo je veče kada sam stigao tamo. Ušavši u nju, dočekao me je oblak dima loših cigareta, kao i raspoložene dame noći. Na moje iznenađenje, scenu je zauzela Dženis Džoplin. Moj cilj je bila ona. Tamnokosa mlada konobarica. Sjedila je preko puta čovjeka koga su nazivali Sejo Govedo. Ustala je od njega da posluži druge goste. Čim je ona ustala, privukoh stolicu, i popričah sa njim. Jasno i kratko, ispriča mi sve o njoj, kao i da bi trebalo da krenem u sobu kraj toaleta, da se nađem sa njom. Tako mu je rekla, kao da je znala gdje ću da sjednem. Ustao sam, platio čovjeku piće i uputio sam se prema toj sobi...
Nastaviće se...
(III)
