Један од оних поетских узвика који су, када неко изнесе закључак речима "ко би рек'о", умерено до Кесић духовити једном, највише двапут у одређеном временском периоду.
Нажалост, увек постоји неко ко ће то стотинама габазилијарди пута изваљивати, узалуд чекајући одушевљење присутних.
А.В.: А овај? Овај надувени тегет боје, од чега је он?
Марић: Овога смо извукли из подрума, сумњамо на дављ...
А.В.: Нисам те добро чуо, Марићу.
М: Хоћу рећи, занемарена цироза јетре и дубока старост ваша омниприсутности господ'не!
А.В.: Тако сам и мислио. Видиш ти Велимире шта је судбина, усред свега овога човека уби цироза, ко би рек'о...
Веља: ...ЧУДА ДА СЕ ДЕСЕЕЕЕЕЕЕЕ! ♪
А.В.: Тишина, Велимире.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.