Rečenica koju izgovorimo kada, posle sto godina, sretnemo nekog poznanika iz škole, kraja... On je oduvek bio malo čudan, ali sada je to kuliminiralo u totalnu dubiozu. Karakteristično za svaki grad je to što ovaj čudak/ludak ima neki čudan nadimak, i prilično tužnu životnu priču koja je najverovatnije u nekom trenutku predstavljala okidač ka ludilu. Mlađim generacijama služi za sprdnju, a onim malo starijim, za žaljenje, primitivnim za gađenje etc.
