Čudni razgovori sa ljudima koje dugo nisi video

Stari ortaci, komšije iz kraja, strine koje te nisu videle od tvoje treće godine kada si jurio njihovu kućnu macku i vukao je za rep
uz poklike Tvitija: mama, video sam cica macu!
Posle nekog vremena, da li ih slučajno sretneš, ili zato što si se uželeo ko zna cega, možda nekog nevinijeg vremena, ili jednostavno nisi imao s kim da izblejiš, pa ih pozoveš da se vidite.
Ispričate? Shvatiš da se ne možeš iz zajebancije vratiti u vreme koje je prošlo, da to što si u njima tad video, čoveku kakav si sada nema nikakvu vrednost.
Ne pali te taj humor, nemate kontakt sa zajedničkim poznanicima, nemate zajedničkih tema. Neko vreme balansirate na "secaš se ono kad smo" pricama, kad se i to istroši nailazi tišina kad shvatiš da ste tri dimenzije udaljeni. Jebi ga. Jednom sam negde pročitao da kada smo suočeni sa gubitkom ne vredi nadomešćivati ono sto je prošlo, bolje je iskoristiti velik prostor koji se otvorio i popuniti ga nečim novim.