Koristi se za izražavanje čuđenja na saopštenu vest. U zavisnosti od konteksta, može da menja razne reči, ali najčešće služi da ironično nekome stavite do znanja da ste kadri za izazov.
Jesi li je jeb'o konačno?
-Čuj, jebo? Razvalio!
_____________________
Da li možeš to sam da podigneš?
-Čuj, mogu li? Hoćeš da ga bacim preko kuće?!
_____________________
Ne možeš da zakucaš?
Jao, čuj ti njega! Gledaj sad.
Uvertira za iščuđavanje. Bez obzira na formu imperativa za drugo lice jednine, ne odnosi se na sagovornika već ima zadatak da subjektu kupi vreme da sam poveruje u nečije saopštenje, stav ili postupak.
-A što niste došli sinoć kad sam vas zvao šurnaest puta?
-Ma pusti... Zaglavili smo tamo kod Pere u kafančetu, pa se Neša napio, nismo mogli da maknemo nigde dok se ne pribere.
-Pa dobro on je skoro uvek pijan, šta tu ima novo?!
-Ma šta je dobro, kol'ko nije normalan, vidi čovek na ulici Milenu Dravić i izađe iz kafane da joj traži recept za šnenokle!
-Šta kažeš?! Čuj budalu, molim te! Nije on baš dovršen, 'leba mi!
