Od starih nam je ostao ovaj izraz kojim se ogradjujemo od nekih preuranjenih izjava, ocena i procena nekoga. Dakle, taj neko je vidjeno loš i svašta se može očekivati od njega, al' da ne grešim dušu, možda nekim slučajem i nisam u pravu...
- Da ne grešim dušu, al' ako ona nije postavljena na V.D. mesto po političkoj ili krevetskoj liniji, seci me gde sam najtanji!
Dakle, ovako se čovek u potpunosti ogradjuje od izvesnog odlaska u pakao, pošto je upravo slagao ili je krajnje nesiguran u svoje reči.
"...al ako mi Jova nije ukr'o kokošku, ko je drugi mog'o??
Ta nije zar sama odletela?"
Ono što je za decu "puj-pike-ne važi", "Neću da grešim dušu " je za nas odrasle.
Popljuješ nekoga, preuveličao si priču nepostojećim detaljima, i onda
vidiš da sagovornik to provaljuje. BLAM! E u tom slučaju nastupa čuveno "Neću da grešim dušu ". Deus ex mašina svih Radio Mileva.
Treba shvatiti jedno, hejtovanje nekoga, ili nečega, bez ikakvog razloga, samo zato što ti je antipatičan je SAVRŠENO LEGITIMNO. To može čak da bude neko iz tvoje okoline, pozovi ortake u kafanu i napljuj ga za sve pare.
Reci da je jednom jeb’o pedera za pare. Osetićeš se živim. Samo bez lažnog moralisanja. Grešiš dušu… I boli te kurac.
