Veliko veselje! Ždere se, loče se, pjeva se do zore. Prosipa se voda, prosipa se vino, prosipa se rakija. Igra se, popada se, nekad bude i rigoleto. Organizuje se povodom krsne slave, rođendana, ispraćaja, diplomiranja, maturiranja, neke godišnjice, povodom bilo čega drugog, a nekada bome i bez ikakvog povoda (što je najčešći slučaj).
Ala smo se olešili na derneku, idućši dan nisam znao kako se zovem.
Razloga za dernek ima mnogo-položen ispit, dat uslov za budžet, prošli ste godinu, smuvali ONOG lika/ ONU likušu, otplatili dugove, došli do velike svote novca i ostala uobičajena smrtnička sranja.
E sad, proslava.
Dernek.
Dernek je reč turskog porekla koja se koristi za provod epskih razmera, "ako-sam-neka-sam-opet-ću" provod, apokaliptičnih posledica ali najbolji u životu (bar onaj deo kog se sećate/koji su vam prepričali).
Hej, mozda je čudno pokloniti cveće masnoj šankerici sa dlakavim mladežom na gornjoj usni, al' nek ide život!
Ortaci, hrana, piće, tuča, budjenje u jarku....sa osmehom na licu, govnavim ukusom u ustima i kratkoročnom amnezijom.
Toooo!!!!!!!!!
-E....'de je Gane? Nema ga na terenima tri dana...
-Hehe, položio statiku!
-Ololooo, kapiram. VMA?
-Ne ovaj put, nije bilo nešto posebno....sem onoga kad je pitao sopstvenu ribu da li je slobodna
