Đasmin

Prvi Đangov čovek, njegova desna ruka, plaćeni ubica, glavni operator na ringišpilu i Kebin nepriznati sin.

Rođen je u Zemunu, u faveli zvanoj Ciganske rupe, u maloj trošnoj kartonskoj kući gde je živeo samo sa majkom, pošto njegov otac Keba nikada nije želeo da ga prizna, što mu je već u ranoj mladosti ispunilo dušu nekom nepoznatom mržnjom, koja ga je uvek kroz život pratila.

U školu nikada nije išao nego je odmah počeo da trenira boks, u kom su mu stručnjaci predviđali svetlu budućnost, zbog brzog učenja, veštine, upornosti i želje da bude najbolji u tome, ali su se i plašili njegove preke naravi, konstantne želje za obračunima i besom koji je mogao da ga uništi van ringa.

Tako je i bilo i Đasmin je nakon čuvene tuče u Kafani kod Miće Stresa u Šabcu, na smrt pretukao sina od vođe Šabačke ciganjske mafije, koji je od tada ucenio Đasminovu glavu.

Nakon tog događaja, pobegao je u Italiju jer čizma glavu čuva i tamo je upoznao Đanga, kome se odmah svideo, jer Đango je posebno mrzeo Šabačku ciganjsku mafiju i svaki njihov neprijatelj bio je njegov prijatelj. Ubrzo se Đasmin, brutalnošću i svirepošću uzdigao na vrh Đangove organizacije i postao njegov glavni čovek, a Đango mu je za sve što je učinio za njegovu organizaciju, obećao da će, kada bude pravi trenutak, slobodno moći da se obračuna sa Kebom na način koji god poželi.

Đasmin: Ajde bre Džole, asmo kar. Treba ti sto godina da se obučeš u taj kostim.
Đole Đogani: Kao prvo, to nije kostim Džasmin, već pravo ninđa odelo.
Đasmin: A bre pa što ti toliko treba da ga obučeš?
Đole Đogani: Zato što je moj glupi brat Bi Tri ukr'o ovo iz dečijeg pozorišta, 'bem ga u usta, da ga 'bem u usta.
Đasmin: Ma dobro bre, obuci bilo šta, stavi naoćare i gotovo. Jebo odelo.
Đole Đogani: Pravi ninđa ratnik nikada bez svog ninđa odela ne ide u akciju. Zapamti to Džasmin. Ono nam daje mistićnu snagu i brzinu.
Đasmin: U bre, to nisam znao. Pa i u spotovima si mlatar'o okolo brzo i bez tog odela, mo'š i sad valjda.
Đole Đogani: Ovo nije obićan neprijatelj Džasmin. Kinezi su stari majstori kung-fua. Ako me vide, nagrabusio sam.
Đasmin: Ma ako im banem ja sa tetku, ima nazad u Japan da ih proteram. A šta ti je ovo?
Đole Đogani: Šurikeni bre. Pa ti ništa ne znaš. Evo ga. Uvuk'o sam se. Dodaj mi nunćake.
Đasmin: Šta ti je to?
Đole Đogani: Ovo ovde, na stolu.
Đasmin: Ove dve motke vezane s' lanac?
Đole Đogani: To nisu obične dve motke. To je oružje koje u rukama pravog majstora seje smrt, a dobre su bile i kada me je Sladža terala da tresem tepihe. Nego sagni se da mi dodaš torbu sa koktelima, ako se ja sagnem ode ninđa odelo u kurac. Stavi mi i ovu ninđa masku na glavu.
Đasmin: Evo. Oooooo-ruk.
Đole Đogani: Aaaa bre, jes' ti normalan Džasmin, počupa mi pola lica.
Đasmin: Pa neće Džole. Zapelo i ni makac dalje neće. Imaš mnogo veliku glavu.
Đole Đogani: Nemam ja veliku glavu, nego je ovo mala maska.
Đasmin: Pa idi bez maske, ionako si crn k'o podrum. Nema šanse da te vide. Samo nemoj da se smeješ dok trćiš. Belu ti se zubi na sve strane.
Đole Đogani: U pravu si. Ne treba mi maska. Daj mi još i katanu, pa da krečem.
Đasmin: Je l' to ovo što lići na kurac?
Đole Đogani: Ne, to je dildo Džasmin, nego ovaj mać ovde pored.
Đasmin: Evo ti. Nego, šta će ti gumeni kurac na stolu?
Đole Đogani: To je od moje Vesne. Kaže da njime ona mlati tepihe. Najbolje se ispraše tako.
Đasmin: Pa jest' vala bre i deluje kao da se njime najbolje ispraši. Ajmo. Odvešću te ja do magacina.