Đorđa Vukadinovića je teško definisati ne zato što je reč o kompleksnoj ličnosti već pre svega zato sto je reč o ličnosti kompleksa. Naravno razlika je suptilna, Đorđe bi Vam to bolje obrazložio. Probajte da zamislite alternativnu istoriju u kojoj naš dični vožd Karađorđe ime decu sa Klitisovom sestrom iz Simpsonovih a svi zajedno žive u predgrađu Bora i udišu mutagene iz generacije u generaciju koji neminovno dovode do hemijske kastracije sve dok se ne rodi sedmi sin sedmog sina i ne dobije ime Đorđe Vukadinović (Karađorđević se izgubilo u maglama borskih isparenja). E ako još možete da mislite i ne ide vam krv iz ušiju dobili ste sliku političkog delanja ovog našeg vrsnog analitičara čija površna, pogrešna i plitka tumačenja političke stvarnosti dobro koreliraju sa jeftinom devetnestovekovnom nacionalnom patetikom, malograđanskim mentalitetom i pustom željom za dokazivanjem oličenom u sijaset emisija u kojima Đorđe redovno zrači celim svojim bićem.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Fino napisano, pljus.