pravac u turbo folk muzici. odlikuju ga tužni, mračni, ponekad suicidalni stihovi, kojima ne manjka novokomponovane nakaradnosti i klišea, refreni o umiranju, slomljenom srcu, drogiranju i ponekad, proklinjanju. vokali imaju specifican tremolo, na granici falša. ženski glasovi su hrapaviji nego inače, i poželjno je ''farbati'' ih lošim cigaretama i jeftinom brljom. tipični predstavnici ovog pravca su Aca Lukas (rani radovi) i Dragana Mirković.
-Umireeeem, umireeem maaaaajkoooo, aaaaaaj ne budi meeeee!
-A ja čaše lomim po kafani, krvarim, tražim zid da glavom udarim...
Ovo je tako jebeno, nenadjebivo dobro!
Čoveče, Doom Folk, jebote, kako dobar naziv, kako dobra defka. Defka, bre, defka!!!
Palac gore, a i to je malo.
Svaka čast!!!!
:-)
Pa malo si pobrkao loncice. Dragani Mirkovic je ovo jedna od dve pesme koja govori o umiranju. Mnogo gore morbidne pesme imaju majka nacije Ceca, koja se tog stila ne odrice vec godinama i dalje ga forsira ("bela ruka pada na pod", "na tom mestu gde sam pala ostala je mrlja mala"...), zatim Mira Skoric ("u bunaru trunuce mi lice, zbog tebe, izdajice"), pa Zeljko Sasic ("neka me pojedu rdja i crvi"), Ana Bekuta ("Umri muski na moj znak, slava mrtvima")... i da ne nabrajam vise...
sve je to za dum-dum(metak)..možda ovog puta delujem previše radikalno...popustio mi prag tolerancije...+