Ili sindrom engleskog gospodina. Pojava koja je postala veoma česta razvojem društva i političkog i društveno odgovornog obrasca ponašanja. Predstavlja sindrom veštačke i nespontane pristojnosti, uštogljenosti i uglađenosti po uzoru na kult gospodstva i džentlmenskog držanja engleske gospode (oni koji piju strogo čaj, nose crni šešir, izglancane crne cipele i jebački crni mantil).
Engleski sindrom predstavlja masku uglađenosti iza koje se krije društvena zver i čovek koji bi sutra sve oterao u tri lepe... zbog sindroma opsovati neću. Maska predstavlja onu sliku za javnost, koja zahteva poštovanje opšte prihvaćenih obrazaca ponašanja. Eskaliranje sindroma uglavnom nastaje posle dugogodišnjeg paćenja od istog, i to u nekoj srednjoj dobi, ali što se duže eskaliranje odlaže, posledice su sve eksplicitnije.
Ali, kad maska padne, dešava se svašta.
Poštovani kolega...
(Mlađa koleginica se saginje da podigne ispalu fasciklu, dok se već kratka crna suknja diže duž zadnje lože)
- Gospođice, koleginice... rekao bih nešto nadasve indiskretno, nadam se da se nećete ljutiti...
Pobogu, kolega, zašto bih se ljutila?
- Rekao bih da je neko na nebu umro, kad nam poslaše anđela u crnini?
Oh, kako ste šarmantni, Vama godine ništa ne mogu, čak naprotiv, Vi starite kao vino!
- Kažu da godine donose mudrost, ali, nekad poželim da svu mudrost dam da se vratim na dan u mladost.
A baš me zanima kako ste Vi Vašu mladost provodili, verujem da je romantika bila na prvom mestu, a ne kao danas? Koja je bila Vaša prva ljubav?
- Prva ljubav? Hm, sećam se, beše sedamdeset i neka, meni otac da svog novog Stojadina i bila neka devojka iz škole, volela me. Zovnem je da ide sa mnom, pošto su tad auti bili samo za decu partijskih činovnika. I odvedem je pod Avalu i tako joj zabi... i tako počnem da joj recitujem onu pesmu onog... mmm, Njegoša "Noć skuplja vijeka". A što sam ja na tu pesmu poj... poljubio, bože, pa to je strašno!
Verujem, vi tadašnji ste bili pravi muškarci, a ne kao ovi danas - materijalisti, prosto bih volela da mene takav zavoli. Znate, u Vama kao da oca vidim kako ste divni. Prijatno, baš mi je bilo drago što smo se ispričali! Da vas potražim posle?
- Neka ode da me traži i vidi da me nema, ta žena sa rukama deteta...
Oh, pa kako ste šarmantni!
- Prijatno, koleginice! (u sebi) Uuuuuuuuuuuuuhhhhh, šta ja serem?!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
(dolazak s posla na kućni ručak)
Zdravo!
- Zdravo, dragi, kako je bilo? Je l' idemo večeras na ono književno veče, kako smo se prethodno dogovorili?
Ženo...
- Da, dragi!
Sa' ću da te karam!
- Iju, Jovane, kakav je to način?!
Sposobnost povlačenja poteza i odlučivanja o raznim situacijama a da se kurcem ne mrdne. Onako vispreno i pametno iz tame donositi odluke koje će drugi sprovoditi u delo za vas. Ova veština se stiče godinama i prenosi sa kolena na koleno. Ni dan danas nije utvrđeno da li su ti drugi toliko glupi ili su zaraženi Engleskim sindromom toliko pametni da nesmetano vekovima manipulišu drugima. Normalno kad ispadne karambol ti drugi i snose odgovornost, vas na papiru nigde nema. Po sistemu nit luk jeo nit luk mirisao.
- Kako mi se sviđa ona mala za šankom Bokte čoveče.
- Ona omanja plavušica?
- Da.
- Lepa je.
- Vidi, ako bi ti mogao da odeš do nje znaš, pa da kažeš da imaš druga kome se sviđa, kažeš neku lepu reč za mene, eventualno joj uzmeš broj telefona da mi daš posle, važi?
- Alo debilu, nisi ti Englez da povlačiš poteze a drugi da rade za tebe. A nisam ni ja Amerikanac. Sam idi pičko.
