U slobodnom prevodu: Klimoglav. Ali ne bilo kakav. Profi klimoglav.
Na turskom dvoru je postojala, o tome je Andrić pisao, funkcija evet efendije - kome je jedini posao bio da sluša sultana i da „sa razumevanjem“ klima glavom, u stilu: "O svetosti veća od Alahove, o svetlosti jača od sunčeve, o kurče nad kurcima, odakle ti jopet takva genijalnost da je prospeš po nama nedoličnim sa svojih mednih usnica."
Radno mesto, fultajm, porezi i doprinosi,dobra plata, ide staž... Za njega se, pored urođenog dupeuvlakačkog talenta i decenija posvećenosti njegovom razvoju, morala imati i deeeeebela veza. Nije mogao svako klimati sultanu.
Te funkcije na modernim dvorovima više nema, ali zanat je opstao.
Ma, ne samo opstao, nego se i jako razgranao, infiltriravši se u sve novodvorske funkcije. Sada su i savetnici i portparoli i ministri i sva svita samo jedan veliki evet evendija koji po ceo dan klima li klima.
U svetu dvorova nema klimatskih promena - dok je dvorova biće i evet efendija!
- Časni evet efendijo, evo pred penzijom ste, u rahatu je proveli, a nikad vas ne pitah, o'kle vam snaga da onu budalu sultana slušate tol'ke godine i da mu, 'nako uverljivo, klimate i klimate, da mu 'iljadu puta klimanjem raspaljute nove budalaštine.
- Dobri moj Omere, nije ni tebi bilo lako biti hećim onome gmazu debelom, pa si jopet nekako sve one sifilise njegove i gorušice zalečio... A ja sam im'o jednostavnu strategiju. Ne slušam šta ovaj sere, nego se sve sećam kako sam sultaniju prošlu noć nabad'o, i za svaki nabod klimnem. A mog'o sam dugo dok ne svršim!
