Evo te, u četvrtoj godini srednje, došlo doba da se razmišlja šta'š dalje. Ćale ti rek'o da nema šanse da mu spavaš na kauču ako na upišeše neki faks, ili ako se ne zaposliš. Posle malo dužeg razmišljanja shvataš, mrzi te da radiš, ajmo na faks. Onda dolazi pitanje - koji? Razmišljaš, ništa ti to baš neće ni trebati u životu, matorci imaju love, mo'š ceo život da im blejiš na gajbi, dok ne crknu pa uzmeš nasledstvo. Samim tim, što bih nešto gde treba puno da se razmišlja, daj idem ja negde 'de ima puno pičetine. Medicinski? Puno treba za prijemni. Pravni? Isto bre! Ekonomski? Ko će se cima do Picinog parka. I shvatiš, odo ja na Filozofski, tamo ima čke ko salate.
I, spremiš psihologiju, malo gledaš kvizove, opšte se informišeš, dođeš na prijemni, položiš ga na kant, upadneš k'o zadnji, al bole te kurci, bar si zadržao finansijski izvor. Onda dolazi koncentracija na drugi cilj upisivanja faksa - ženskinje.
E tu onda, moj matori, shvataš da si se zajeb'o. U celoj onoj gužvi oko prijemnog, nisi ni shvatio da je oko tebe groblje. Grob do groba, gore od Korduna. Ipak, ima par primeraka koji bi mogli da se iskoriste, zato uključuješ šarm na najače, krećeš u pohod ali - Kurac bato! Ne razmišljaš zašto bi se avion riba upisala na groblje. A zašto? Pa jebiga, zato što voli psihologiju. A to automatski znači da joj nisu baš sve ovčice na broju, tj. da joj je kvrcnulo nešto u glavi, tako da ta lepa glava nije baš najzdravija. Mislim, možeš da se omrsiš par puta, al' jebiga bajo, to ti je ludo, ma'nito, nije za šetanje. E onda shvatiš da si uleteo u filozofski zajeb i da moraš da se iscimaš do Pravnog ili Medicinskog i da na ulazu vrebaš one koje si mogao da pridobiješ bez po' muke da si samo 'teo da naštrebaš nešto teže od psihologije.
