Prijava

Gluve komore

Ili anehoične komore. Naziv anehoične dobile su po tome što se u njima ne javlja eho. To su zapravo specijalne prostorije za ispitivanje buke kod mašina. Anehoične komore su obložene (tavanica, pod, zidovi) konstruktivnim materijalima koji imaju ulogu da apsorbuju zvuk. To su najčešće mineralna vuna ili sunđer. Jedan od načina apsorpcije zvuka je oblaganje na način koji će poništiti eventualne reflektujuće talase, a drugi predstavlja prigušivanje zvuka između dvostrukih zidova.

Frekvencmetri

Uređaji čiji je zadatak da mere frekvencije niskih učestanosti. Poseduju jezičke (čelična pera) koji su pričvršćeni za nosač, dok slobodan deo savijen u vidu zastavice duge tri do pet milimetara visi slobodan. Jezičci su izrađeni od čeličnih traka, a najčešće se farbaju u belu boju radi uočljivosti. Svaki jezičak meri određenu frekvenciju. Kada je uređaj isključen, oni miruju. Kada ga priključimo na izvor napona čiju frekvenciju merimo, jezičak na odgovarajućoj frekvenciji će trepereti duplo većom brzinom od dobijene frekvencije. Zbog brzog treperenja, jezičak deluje duže od ostalih jezičaka na uređaju.

Mikrofoni

To su uređaji koji služe za merenje zvuka. Osnovni delovi su im pločica-membrana koja ima treperi u vazduhu pod dejstvom mehaničkih talasa zvuka i deo koji ta treperenja pretvara u električnu energiju. Postoji puno vrsta mikrofona, a najčešće se dele prema nameni i načinu pretvaranja mehaničke energije zvuka u električnu energiju. Uglavnom se koriste dinamički, ugljeni i kondenzatorski.

Du
Du hast
Du hast mich
Du hast mich
Du hast mich gefragt
Du hast mich gefragt
Du hast mich gefragt, und ich hab nichts gesagt!

Willst du bis der Tod euch scheidet, treu ihr sein für alle Tage?
NEIN!NEIN!
NEIN!!!!!!!!

То, Балтазаре!

Фреквенцметри

То су уређаји за мерење фреквенција ниских учестаности. Поседују челична пера (језичке) израђене од челичних трака најчешће беле боје ради уочљивости. Причвршћена су за носач једним делом, док је остатак слободан и у виду је заставице дуге три до пет милиметара. Свака заставица на уређају мери одређену фреквенцију. Када је уређај искључен, све заставице мирују. Када се уређај прикључи на извор напона чију фреквенцију меримо, заставица, тј. језичак који одговара фреквенцији коју меримо почиње да трепери и то брзином дупло већом од измерене фреквенције. На пример, ако је измерена фреквенција 50, језичак ће треперети 100 пута. Језичак који трепери ствара оптичку варку да је дужи од осталих, али заправо само јако брзо трепери.

Глуве коморе

Или анехоичне коморе. Назив анехоичне из разлога што у њима не може да се јави ехо. То су заправо специјалне просторије обложене посебним конструктивним материјалима који имају задатак да апсорбују звук. Обложени су и таваница и под, исто као и зидови. Ти материјали су најчешже минерална вуна или сунђер. Просторије служе да би се у њима вршила испитивања на пољу буке код машина. Анехоичне коморе најчешће користе методу којом ће поништити евентуалне рефлекције механичких таласа звука, али постоји и метода пригушивања звука иза двоструких зидова.

Микрофони

Уређаји који имају задатак да сниме звук. Главни делови микрофона су плочица или мембрана која трепери у ваздуху под утицајем механичких таласа звука и дела који те вибрације претвара у електричну енергију. Постоји пуно врста микрофона, деле се према намени и начина претварања механичке енергије звука у електричну. Углавном се користе угљени, динамички и кондензаторски.

Осцилоскоп

Главни део осцилоскопа је катодна цев. Делови унутра су следећи:
К-катода, W-Венелтов цилиндар, А1 и А2-убрзавајуће аноде, У1 и У2-октлонске плочице за скретање млаза вертикално, Х1 и Х2-октлонске плочице за скретање млаза хоризонтално, А-анода (електрода).
Катода, Венелтов цилиндар и убрзавајуће аноде образују електронски топ и имају улогу да креирају снажан и узакс сноп брзих електрона. Електрони при напуштању убрзавајућих анода наилазе на октлонске плоче које их скрећу вертикално, а затим на оне које их скрећу хоризонтално. Уколико на плочама нема напона, на екрану ћемо добити само светлу тачку. Уколико је напон на вертикалним плочама, добићемо хоризонталну линију на екрану, а ако је на хоризонталним, вертикалну.

Метода кртог лака

Користи се у случајевима када не знамо где су главни напони. Крти лак се премазује на конструкцију и предност је у томе што се може практиковати и када машина ради. При пуцању кртог лака ствара нам се слика напона. Лак се прави од алкохола и смоле. Користи се керамички који је јако отпоран на температуре. Може да врши своју функцију од -45 до +300 степени Целзијусових. Постоји и ''stresscoat'' лак на бази смола.
Метода кртог лака се претежно користи у комбинацији са другим методама (екстензометар, мерне траке).

Ултразвучна метода

Ова метода ради на принципу ултразвучних таласа. Користи се за истраживање дефеката (грешака) унутар материјала услед ковања, ливења и сличног. Ултразвучни таласи у техници су од 0.25 до 25 мегахерца. Таласи могу трансверзални (нормални на осу таласа) и лонгитудални (нормални на површину материјала). Ултразвучна метода ипак има и својих мана, а то је мртва зона. Она тачније представља појас у којем се не може детектовати грешка.
Метода сенке је главна метода при истраживању ултразвуком. Главну улогу играју одашиљач и пријемник (две сонде) постављени са обе стране испитиваног објекта. Одашиљач пушта сигнал који иде до пријемника. Уколико је тај сигнал истог интезитета на крају (100%), онда грешке нема, а уколико се грешка јави утолико сигнал опада. Крајњи случај је када је грешка шира од снопа таласа које пушта одашиљач. Тада је сигнал који стиже у пријемник 0%.

матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски
матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски матурски

Ало, не спамуј тему. :)

морам морам морам морам морам морам морам морам

JKSLDF;JAS;DLFKJAS;DLFKJAS;DKLFJA;SLK JJEBEM LI MU MAMICU AJAHAHDKL;ASJGL;KASDJGL;ASDM ;LETJ OWEIJTAOERITJRO[AIJR;LKERTJQW;KLEJF;FILjetwjiotm mrzim muskarceha;lask efjl;akdja;sldkgjas'dlgojawer[hja'[OG;QLH'[ADOHJE'[ROYIHADFLK;HNTOI;AETHU[OWDJIA'SDLKTHJWE0'[TY
DFAGO';[TA
AJSD'LIGHE4[GRA;LGJAJAJAJAJAJAJJA

Омммммммммм.............................
Оооооооооооооом..............
Ом...

Jebem ti dete kaljavo!!!
Jebem ti strinu!!!
Jebem ti čapar detinji!!!
Jebem ti `lebac ražani!!!
Jebem ti svetsko prvenstvo i Južnu Afriku i mene ti jebem da ti jebem što sam se primio k`o majmun pa se sad nerviram!!!!!
AAAAaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.......

Сократова мисија

О самој Сократовој мисији не можемо знати пуно из прве руке с обзиром на то да иза себе није оставио ниједан спис, па се морамо ослањати на дијалоге других филозофа, посебно Платона.
Ако желимо подробније да уђемо у Сократову мисију, најбоље би било изводити закључке из оптужнице по којој је Сократ био оптужен. Она гласи овако: ''Крив је Сократ што не верује у богове у које верује држава, већ уводи друга нова божанства, а крив је и зато што квари омладину.'' Дакле, судећи по првом делу оптужбе, Сократ је у најмању руку био скептичан према теологији коју је прихватала тадашња атинска држава. Стога, не би било ничег чудног уколико је Сократ формирао какву сопствену теологију у духу нове просвећености. Према томе, бар један део Сократове мисије односио се на ширење нових замисли о божанском и божанствима. Те замисли базирале су се на идеји о ''врхунски добром'' и ''врхунски лепом'', као и на томе да индивдуална душа може сачувати своју индивидуалност, односно ''сећање'' уколико гаји дубоку љубав према мудрости.
Други део оптужбе односи се на то да је Сократ кварио омладину, што се у неком погледу и може оправдати с обзиром на то да је он несумњиво проводио пуно у разговорима са атинским младићима и остављао јак утисак на њих.

Сократова мисија се може изразити у његовој максими ''Знам да ништа не знам.''. Она га наводи на испитивање и то најчешће непосредно, користећи се на том свом путу сазнања једном посебном, себи својственом методом испитивања - дијалектиком. Али посебно обогаћеном и оформљеном као синтезом два потпуно супротна поступка, сократске ироније и сократске мајеутике. Сократска иронија је најјаче оружје сократског духа. Она је Сократове саговорнике наводила да оно што су заступали као сигурно знање признају као незнање. А, опет, мајетуика је била пут којим се ''порађало знање'' из ''трудних душа'' саговорника. Другим речима, мајеутика је пут до ''опште дефиниције'' која представља суштину испитиваног предмета.

Сократово виђење врлине

Исказом да је ''врлина знање'', Сократ је сажето исказао сва своја настојања и говоре. Судећи по исказу, Сократ поистовећује врлину са знањем. Четири основне врлине, по Сократовом мишљењу, су храброст, правичност, умереност и мудрост. Све четири подразумевају знање, али не у каквом техничком смислу, већ је то знање својествено само зналцима, знање у смислу разумевања саме ствари и способности да се за то разумевање користи животно искуство.
Али, најтеже је објаснити како се све врлине стапају у једну једину коју Сократ назива - знање. Он сматра да се човек ни у којој људској активности не може одликовати као у знању, а опет долази до тога да незналице и будале могу вршити пуно зла над зналцима, па то Сократа наводи на одбрану тезе да сваки човек тежи добру и да све ради из добра, али не зна увек шта је добро.

Платонова конституција дијалектике

Садржински, дијалектика као средство побијања и доказивања, била је позната и пре Платона. Али сигурно је да саму реч ''дијалектика'' није познавао нико пре њега јер ју је баш он сковао као реч за филозофску испитивачку активност.
Узор за конституцију дијалектике, Платон је нашао у сократским разговорима и испитивањима. Чудновату синтезу сокрастке ироније и мајеутике, Платон је задржао само као помоћно средство на путу душе ка сазнању. Дакле, конститусао је дијалектику као узлазни пут који креће од најнижих сазнања, попут чулних и уздиже се до оног највише циља, тачније, до оног што је ''врхунски добро'', тј. оног што је ''добро само по себи, а не по нечему другом''.
Други начин описивања дијалектике, Платон је изразио у свом дијалогу ''Гозба''. Ту се до највиших ступњева сазнања долази кроз љубав. Заправо, љубав је ту одређена као жудња за лепотом и рађање у лепоти. Љубав се најпре везује за ''лепо тело'' и тада се у души рађају ''лепе мисли''. Други степен настаје када душа схвати телесну лепоту на једном ширем нивоу и тада она постаје способна да је и сама рађа (рецимо, уметничким делима). У трећем степену рађају се велика пријатељства, налик на она између учитеља и ученика. Четврти степен подразумева разумевање лепоте у пословима и обичајима душа. Пети степен се односи на љубав према наукама која помаже души да развија могућност да роди нова сазнања. А шести степен је онај највиши у којем се рађа фило-софиа, љубав према мудрости у којој је душа способна да у себи развије разумевање и спознају онога што је добро само по себи.

Платон је у својој конституцији дијалектике пружио и технички опис дијалектике. Дакле, технички гледано, структуру дијалектике чине хипотеза, тј. полазни појам и дијареза (деоба). Овим дијарезама, тј. деобама, се расветљују све стране онога што испитујемо тако што једна супротност одређује другу. На крају се долази до дефиниције у којој су набројане све претходне карактеристике.