Upoređivala sam francuske simboliste i u originalu su neuporedivo milozvučniji, mada prevodi generalno nisu loši. :)
E, da, pokušala sam sa Šekspirom u originalu, dosta je teže, ali lepše.
Romane nažalost nisam čitala u originalu, ali verujem da i oni dosta gube. Svi koji čitaju na engleskom dela koja su izvorno na engleskom i napisana, to će ti reći kao što su i meni.
Ogromna prepreka, nazalost... Zato slabo i volim da se zavlacim u strane knjige, palo mi napamet maloprije kad se spominjao Coelho... mozda ima neku moc koja nije docarana u prevodima?
Engleski isto znam tek toliko da posvjedocim pijanom Englezu kad mi prica o Liverpulu, pa mi bez veze sad da zalazim u ta citanja.
Ipak velika odgovornost onoga koji rijesi da prevodi.
Na zalost, nisam citao nista na stranom..:) ali ti mogu reci koliko sam cuo posto je nas jezih i duh dosta srodan Ruskom, da imamo odlicne prevode sa istog, sto dalje implicira da sa germanskih jezijka nemamo bas najbolji prevod..:-) pa ako hoces da obijas glavu sa Rsakovnjikom mozes i na srpskom.
I cuo sam da ljudi jako hvale Puskina u originalu, ali to su vec stihovi
Pravila sam društvo drugarici par puta kad je prevodila italijanski (ja sam ga položila kao izborni strani, a ona ga studira). Tu sam videla, slobodni prevod je često i najbolji (i tako sam primetila da prevode npr. Pračeta) jer su ogromne razlike u frazeologizmima, značenjima glagolskih vremena (recimo Italijani imaju zasebno pripovedačko vreme, koje se koristi samo za pričanje stvari koje nemaju veze sa sadašnjošću, imaju vreme koje služi uglavnom za opisivanje stvari... ma ludilo), u značenjima imenica, u slengu, psovkama, ma u mnogim stvarima. Mnoge stvari se često stavljaju u zagradu, naročito igre rečima jer ih uopšte nije moguće prevesti. A koliko se gubi od proze, zamisli tek od poezije (mislim da se više gubi ako je poezija jer se obraća pažnja više na formu koja je vezana za konkretan jezik, zato se i zove prepev, a ne prevod, i samo prevođenje je često umetnost).
:-) da, slobodan prevod,ko sto ja Laza Kostic preveo biti ili nebiti
"Trt, mrt, zivot ili smrt..."
a pazi genijalno je, lisava decu problema metafore, odma im covek kaze oko cega se Hamlet dvoumi
recimo ja sam čitao uporedo vilijema blejka pesmu po pesmu na srpskom pa na engleskom, i osećanja variraju od pesme do pesme. generalno mi je blejk u originalu skroz nežan i mio do te mere da postaje detinjast, dok je prevod(tri osobe su prevodile, ne sečam se ko) vidljivo pun respekta prema samom blejku i nekako dosta ozbiljniji, stegnutiji, što mi je kod nekih pesama više odgovaralo, pošto mi se činilo da je blejk ponekad išao do te mere daleko u svoj svet da je postajao neozbiljan. mada nisam svaku pesmu baš duboko studirao niti analizirao, ovo je moj utisak posle jednog čitanja :)
američki pisci bit pokreta generalno mi nisu ništa bolji na engleskom, pošto je njihov stil bio poprilčno nekog novinarskog karaktera, bez nekih zakukuljenih i zamumuljenih, zakukuljeno i zamuuljeno sekvenci, i čini mi se da su laki za prevod, samim tim i prilično verodostojni originalu.
šekspir... pa ja mislim da je naš prevod odličan, i kao što reče gospodža, mnogo sam ga lakše svario. moje nestručno mišljenje je da u srpskom prevodu neće uživati, tj. da će mnogo više uživati samo zagriženi ljubitelji i ekstremni poznavaoci engleskog jezika...
što se rusa tiče, i mene to strašno zanima (kako zvuče na ruskom). dostojevskog sam recimo progutao bukvalno za dan. koju god knjigu da sam uzeo, dok je sa recimo (hajde da uparim čuveni par) tolstojem druga priča. pravo mučenje. Opet, mislim da bi mi bilo mučenje i da sam čitao na ruskom pošto je tolstoj sve pisao u tim nekim smenama iscrpnih opisa i radnje. juri juri pa stane... istoji i stoji, pa opet jurne itd. tako da mislim da je i on verodostojno preveden (iako jelte nemam pojma kakav je na ruskom)
u puškinu i naročito jesenjinu sam uživao, naročito u jesenjinu. toliko mi je prijao srpski prevod da mislim da ni ne želim da znam kako zvuči na ruskom.
još jedna zbirka koju sam čitao uporedo na francuskom i na srpskom je cveće zla. čini mi se da sam čitao prevod danila kiša. iako ne vladam najbolje francuskim, baratam dovoljno dobro da recimo čitam bilo šta i razumem 85% i čini mi se da je kiš malo podbacio. imao sam osećaj da je uneo isuviše sebe u prevod. (a slučajno nisam ljubitelj kiša pa zato ovo)
od nekog "lakšeg" štiva, recimo autostoperski vodič mi je bio presmešan na srpskom, uživao sam u blesavom prevodu na srpski koji je dobio potpuno novu dimenziju u odnosu na originalni humor, nadograđena je i za srpske čitaoce mislim da je mnogo bolja od engleske verzije. (recimo neke fore koje su interne za engleze, koje mi ne bi razumeli pošto smo nedovoljno upoznati sa njihovom popularnom kulturom u prevodu su vešto prerađeni a ne samo šturo prevedeni.
e a paklena pomorandža je priča za sebe. pre godinu dve sam je kupio na sajmu i koliko se sećam to je bio prvi prevod na srpski ikada. bardžisovo mešanje ruskog i engleskog dobilo je (često) i treću, srpsku dimenziju, i time bilo dovoljno zanimljivo, ali opet, čini mi se nedovoljno dobro. ovde bih se opredelio za original...
ufh mrzi me dalje.
Zaboravite da sam nesto rekao...
ali recimo ja sam čitao "kockara" na engleskom. nemate pojma koliko je to dosadno :) srpski prevod je u poređenju sa tim....
i generalno ovi novi prevodi na srpski će postajati sve lošiji i lošiji (ne svi ali ...). to kažem zato što jedan moj drug trenutno prevodi za "jednu izdavačku kuću", i oni kad nemaju adekvatnog prevodioca uzmu englesku veriju knjige pa nju prevode na srpski. složićete se da se tu MNOGO gubi. a da ne pominjem činjenicu da nešto prevodi moj drug, koji iako cenim njegovo znanje, nikada nije bio "umetnička duša" i smatram da nema pravi osećaj za prevod onoga "iza slova". ako on to radi, vrovatno to rade i drugi, slični njemu, koji od kvalifikacija imaju samo položen kembridžov CAE i jaku preporuku...
2 Sos:
Ma dobro, to je Kostić uradio iz zajebancije, a vrh je fora, priznaj :)))
2 Surovi:
Slažem se da za klasike svetske književnosti imamo jako dobre prevode. Ono sam pričala generalno o prevođenju.
A prevođenje sa već prevedenog je katastrofa, tako se dobijaju najgori prevodi.
:-) ma je, moram priznati da sam zino
Gospodzo, istina za slobodni prevod. Zato uvijek treba imati u vidu da dolazi kao neka slobodna adaptacija, kao pozorisna prestava.
Sos, nabavit cu Dostojevskog, sacekamo za Puskina :)
Surovi, opravdano ti je brisanje JK :)
A posto razumijes francuski, i blejimo na Vukajliji - sajtu posvecenom srpskom slengu - ne mozemo da izostavimo jednog od najvecih francuskih pisaca svih vremena, a po meni najveceg 20-og vjeka : Selina.
On je prvi ubacio sleng i usmeni govor u literaturu, uz njegovu "malu muziku" kakvu je sam naziva.
Da li je iko nesto procitao od njega? sad me zanima da li je uopste preveden? Koliko se sjecam u filmu "Lepa sela lepo gore", jedan je citav pasus procitan, na srpskom (iz knjige sto citavo vrijeme drzi profesor)...
ja nažalost još uvek nisam ništa od selina :) ali ima vremena XD
koju knjigu da potražim?
(kad rekoh da znam francuski, ipak ne verujem da sam sposoban da pročitam čitav roman kako valja na francuskom... sa pesmama sam se lakše snalazio:)
( a za JK rekoh, bio sam pijan:P )
poeziju ne treba čitati prevedenu!
čovek dođe, kaže lepo, kratko i jasno, i stavi tačku na diskusiju (barem deo) :p
mogli bi da uzmem neku zbirku i prevedemo je na šatrovački? onako kolektivno vukajlijaški :)
ili još bolje, na sufiksni-x-šatro!!!!!!!
Potrazi "Putovanje na kraj noci", to mu je prvi roman, koji ga je i proslavio. A iz njega je izvadjen onaj pasus iz gore pomenutog filma.
Roman je strava, pronaci cu ti danas nekoliko citata ako stignem.
Stil mu je prepoznatljiv, prekomjerno koristi ...tackice i usklicnike, koji daju tekstu neki cudan ritam, muziku.
Uz to sto je ubjedljivo jedan od najboljih francuskih pisaca, postao je i najkontroverzniji zbog dans zabranjenih pamfleta, ocijenjenih kao antisemitski. Posto Francuzi i dalje gaje kompleks jos jaci od Njemaca iz doba drugog svjetskog rata radi Vichy-a, o Selinovom djelu je tesko objektivno raspravljati ; pamfleti su zabranjeni, skoro ih niko nije ni citao, a svako kritikovao. Licnost postaje jos intersantnija.
Veoma često poredim dela savremenih italijanskih autora sa sprskim prevodima. Mogla bih reći da Ana Srbinović koja je prevela Barikovu "Svilu" ima zaista poseban dar.
pokusala sam sa gavranom edgara a. poa zato sto romani su ok, ali pjesma gubi dobar dio svog smisla kad se prevede. kod pjesme je zvuk svake rijeci bitan... da, gubi na ljepoti
Zanima me koliko imate povjerenja u prevod stranih pisaca na srpski ?
I da li ste ikad probali da uporedite prevedeno izdanje s originalnim, ukoliko vladate taj jezik?
Licno zalim sto ne znam ruski jezik da to provjerim s recimo Dostojevskim : zlocin i kazna. Toliko priznat, a nije mi dao volju da dalje citam djelo...
Gospodzo, haj' ti...