иначе стари вампирски обичај је да убијају људе само и искључиво на гробљу. То ови наши сеоски. Нису дивљаци ко амерички да убијају по ноћним клубовима. Лоош трип маћориие
Има око мог села неки браћала који иде по сахранама и набија глогове кочеве покојницима у стопало.
која фаца човече!
Imao sam jednog cukun, cukun dedu koji se zvao Mihajlo. Bio je imucan covek, domacin. I jednog jutra, pastir koji je cuvao njegove ovce je posle jake kise nasao gomilu zlata posutog niz padinu iznad pojate koja je i dan danas moja. Otrcao je do svog gazde, Mihajla, koji je sa slugama i volovima dosao da pokupi zlato. Polovinu je dao tom pastiru koji je sa zlatom krenuo kuci, ali se smrad Mihajlo pokajao sto ga je pustio, pa je poslao sluge da ubiju pastira i uzmu mu zlato. Tako su i uradili. Posle toga su svi njegovi muski potomci umirali, ginuli i samoubijali se mladi, poslednji je bio moj deda, otac moje majke, koga je na kapiji kuce nozem u srce, iz cista mira, ubio covek koga u zivotu do tad nije video. Pricu je mom ocu ispricao pop koji je to procitao iz crkvenih knjiga i kaze da je prokletstvo prekinuto rodjenjem prvog zenskog deteta- moje keve. Jebem li ga, mozda prica i nije istinita, ali kada vidim kucu i imanje familije iz koje je moj deda... Previse nesrece da bi to bila slucajnost... A drekavci- napujdam šarplanince, nagruvaju im jaja i tol'ko.
Drekavac taslachi!!!!
ја сам се данас глумео дрекавца. попо сам се на таван и дречио Е Е ЕЕЕ ЕЕ ал ме нико није озбиљно схватао сви рекли да сам будала. Страшно. А да сам у селу то урадео сви би рекли "Ете га дрекавац"
a šta je ostružnica ako ne selo? :)
ekelekekele al si duhovita :p
E E EEE EE! Drekavci su među nama!
Kada bi šutn'o drekavca volejom k'o na VOS-u, odleteo bi deset metara. Onda bi ga uz'o onesvešćenog za noge i vrteo ga k'o oni bacači kladiva, zavrljačio bi ga jedno dvaes metara i otiš'o kući.
Ali drekavac viče sve E E EEE EE to ne može da se izdrži, to je neizdrživo, a čuo sam i da ima ZP 550 (!?)
Ma stavio bi kačkavalja u uši i olupo patos sa njime, majku li mu malu, onu gadnu ja :)
To je naša verzija ovog krajiškog drekavca. Kod njiha drekava skoči zavrat pa te jaše do ujutru a kod nas Kačilo! Jednog mog prijatelja je jednom zakačilo kačilo, momak je ozbiljan i ne bi se sa tim šalio pa mu vjerujem.
Naime, išao je jednom kući sa sijela, sam samcijat, i krenuo preko njiva kraj groblja.... Odjednom mu nešto naskoči na leđa i smijući se potjera ga suprotno od kuće. Kako je kršan momak, gromada, oduprije se, dade otpora, istom okrenu kačila ka svojoj kući. I trčao tako jedno minut-dva i svali kačila sa sebe. Pobježe kući i zamandari se.... Sutradan porani i ode na njivu gdje je skinuo kačilo sa sebe. Cijela njiva je bila uprljana nekom sluzavom materijom a pojedini dijelovi njiva su bili prekriveni nekom želatinastom materijom. Jeben je drekavac.....
Kačilo :)
Nusmi tebra
Super tema.
Da dodam i ja koju priču iz moji rodni krajeva vlaški. Jes da nije baš o drekavcu, jebo ga pas njegov da ga jebo, al je sve gola istina po kazivanju moje babe.....
Jednom tako krenula jedna ženka, sad ne pamtim pravo ime pa da ne lupam, kod vračare da napravi jednom čoveku i ženi. Naime, ona beše švalerka tog čoveka pa krenula da napravi njemu i ženi, da razdvoji srca dva. I napravi vračara tom čoveku da poludi za ovom, a ženu svoju da ostavi. Kad sve bude gotovo, a potrajalo je, krene ta žena, švalerka, da se vraća kući od vračare. Kroz šumu, naravski. Sutradan je nađoše u šumi, na putu, mrtvu, sa počupanom kosom i noktima. I kazaše ljudi 'nije sa vradžbinama zajebavati se'.
Mada numem ja da ispričam to kao baba dramatično.....
A jednom odavno, kad ja nisam bio rođen, išli babin otac i brat u šumu, u ćumuranu. I stavili oni da se peče, ćumur da se pravi, kako već to ide. Veče, mirno, nigde daška da dune. I odjednom krene šuma iznad njih da se povija, puca, šušti, ma propas živa. I kaže moj deda Đorđe pradedi 'šta je bre ovo'. A pradeda će 'ćuti budalo, to muma paduri prolazi više nas'. A svaki pošten Vla zna da je 'muma paduri' šumska majka, i da može da te ubije tek onako, kad je vidiš. I kaže pradeda 'lezi dole i nemoj da bi se mako i pusto glasa'. I tako se oni ukurviše dok ne prođe ono silno tumbanje, pa bež kući, i na taj način se spasiše. Na ćumuranu i za ćumur nikad više nisu imali muda da dođu....
A za drekavca ima lepo opisana odbrana u kultnoj knjizi 'Ale i bauci', koju sam kao mali sa uživanjem čitao. Pa bih da zamolim ovom prilikom ako neko ima da izbaci link do elektronskog izdanja. Bio bih jao zahvalan, a i splu neki bi udelio.
Eto toliko.....
Grom i Badnjak
Kažu da kad grmi na Svetog Savu da će biti rata. A ako grmi na Badnji dan da će onaj koji vidi svetlicu - umreti. Inače je opšte poznato da ne valja napuštati kuću (prim. aut. okućnicu, dvorište) za vreme praznika, kuća je tada svetilšte, a vatra svetinja, sva pogan i zlo napušta (biva isterana) svoje štekove gde su vrebali priliku za pakost i zuje po gori. Kuća se za vreme svetkovine napušta za Badnji dan, kada se ide po badnjak, i Božić, kada položajnici, obično neiskvarena deca i dobri ljudi kojima ni zlo ne može ništa, odlaze prijateljima poželeti berićet i svetu vatru dobronamernom rukom doložiti svetim drvetom. Kada se ide po badnjak, nosi se vino, žito i naravno sekira. Sve što će odagnati zlobu.
E moj komšija, Mile, je bio jedan jako moderan čovek koji ne stiže biti tradicionalan iako bi to voleo. Tog Badnjeg dana Mile se vrtatio sa posla u 5h, upalio grejalicu i pljugu i prelistao novine. Video je sliku badnjaka na nekoj čestitci i pomislio zašto on nema badnjak kući, makar kao ukras jer vatru nije ložio od kako ga je žena napustila, nije imao kome, njega ni ona više nije mogla da ugreje. Otišao je do garaže i našo neki keser, sekiru nije našao, vrv nije ni imao. Rešio je da ode po badnjak u šumu.
Po badnjak se ide sa prvim petlovima, seče se jednim udarcem klepanicom i prinosi mu se žito, vino je za Domaćina, zima je tih dana...
Svaki dan je Mile pio, sam, nikad dovoljno, ipak je morao sutra na posao. Vino nije izdržalo do šume, Mile je bio pijan. Gromko su se crni oblaci smejali malom čoveku u šumi, tutnjilo je, tresli su se prozori, sećam se da nisam smeo da gledam kroz prozor, smrt me je plašila u tom dobu, bio sam klinac. Zasvetlilo je Miletu pred očima i jela je planula, potrčao je ka četinaru ali dok je stigao vatre nije bilo, smračilo se, onako naglo, gust mrak, kakav samo u jelovoj šumi može biti, svim svojim očima gledao je čoveka, uplašenog. U jelovoj šumi ne raste ništa i nema ničega osim šta grabljivice ne pojedu, a Mile je video badnjak. Da jabuka ne pada daleko od drveta je znano, badnjaku tu nije bilo mesto. Hrast je ponosan, voli svetlo i nikad se ne bi krio u nekoj poganoj jelovoj šumi. Međutim Mile nije razmišljao o tome, samo je hteo da što pre dođe kući, osekao je taj badnjak. Još jednom je udario grom, sve je svetlelo ko na beverli hilsu i Mile pao na kolena pred ogromnom siluetom, crnom kao ugalj, sa po kojim sedom vlasi na debelom krznu. Silueta je progovorila jezikom groma, bolela ga je glava od buke ali ipak je razumeo svaku reč nemuštog jezika. Rečeno mu je da će umreti, rečeno mu je da je njegov prkos neprihvatljiv i rečeno da donse jare u šumu iste večeri ako želi milost. Znao je da mračni gospodar ne čini milost i odlučio da se ne vraća u šumu. Sutradan kada sam pokucao na vratima se pojavio čovek meni nepoznat, beskrvan, star i uplašen. Došao sam kao položajnik, trebalo je da doložim vatru, rekao je mom ocu da će ove godine ponovo početi da loži vatru, i zaista vatra je gorela, ali nije bilo žara niti drveta, samo je gorela k'o na upaljaču. Kada sam ubacio badnjak u vatru on se istopio, kao da je od plastike. Bilo mi je sve jako čudno i htedoh pobeći što pre ali me komšija zaustavi i ispriča sve ovo meni. Kaže da mu je sam đavo rekao da će umreti. Plašio se, za jednu noć je oronuo, sutradan su ga našli mrtvog. Imao je veliko modro kopito na leđima, svi su mislili da ga je neko pregazio konjem dok je ležao negde pijan.
Ne valja kad grmi zimi, Gromovnik ne jaše zimi, neko drugi tera nebeske kočije...
Da ti nisi mozda sa Rtnja? Cuo sam da tamo imaju neku mnogo dobru travuljinu koja samo tamo raste.
Rtanj, selo Rujište, blago Srbije leži netaknuto, hedovi k'o mačija glava, dim gust kao deliblatske magle a taj rad nema ni udarna brigada železnica Srbije za popravke kvarova na šinama.
Да додам да је дрекавац дух умрлог некрштеног детета којем никада није пробушена кожа. Зато и постоји обичај да се људима који се сахрањују пробуши рупица негде и провуче црвен конац, да се не повампире јер се одрасли враћају као вампири а деца као дрекавци.