hahaha jebote kad se setim da sam naduvan isao na maraton ahahaha koji glupi debilko hahahahh
bilo mi je lepo puna 3 minuta kad sam naisao na put zaa kola i isao ladovinom aaaa sve je oko mene bilo lepo posle one sumetine i / uspona, kako sam se istripovao tad jebote samo sto listovih oklnih drveca nisu pocela sijati, to bi bio ful efekat
Ја се напушим грања када дођем с посла, па утрипујем да сам се прикачио на Крстарицу и Видовдан и цео дан се чудим што добијам троловске прозивке.
Moj žešći trip kad sam upao u tudji džip ... dok sam ja shvatio da to nije moj, već je pandur vikao: STOJ!
Jebem ti sve, jutros oko 11 krenem ja da sređujem sobu i počnem mahinalno da pevam Nije htjela od Kemala. Kad ja pre pola sata na Blic i vidim da je umro jutros u 11. Malo mi je tripozno, mogao bih da počnem Bibera da pevam...
Ja sam uvek u nekom tripu.Kao mali sam upaljivao sva svetla po kući, kad me moji ostave kući samog, da me ne bi veštica zavitlavala.
Tripovao sam da vidim vešticu i da šeta po kući kad je mrak, neće da napadne nego samo plaši, a moji su se uvek pitali kako tako mala kuća i sa malo uredjaja, a toliki nam računi za struju dolaze.
A jedan od najnoviji tripova su upravu okupljanja vukajlijaša u NS, onaj prvi i nije toliko interesantan koliko ovaj drugi.
Jbt, pa bilo koga pitam gde je Oblomov niko nema pojma, pa udjem u neku prodavnicu mob. telefona i popizdim i odem na net, da vidim gde ono beše Oblomov otprilike i naidjem na neku školu Sekulić, tako nekako, ali opet bezuspešno da ga pronadjem.
Krenem ja polako da smaram po lokalima i naidjem konačno na biće koje zna gde je Oblomov, lepo ona meni sve nacrtala i objasnila, ljubazna devojka iz knjižare.
Ali sad ide ono najgore, kad sam prišao u tu ulicu gde je Oblomov i dalje nisam video nikakvu oznaku tog kafića, pa tad je već polako počinjao mali trip.Ne vidim ljude u okolini, ali preko neka žena šeta psa, pa reko ona zna 100%.
- Izvinite gospodjo, jel‘ možda znate gde je ovde u blizini kafić Oblomov?
- Jaooo, pa dečko to bi trebalo da bude preko puta ima jedan kafić, tu odma gde piše knjižara!
I tu je počeo moj trip otkad sam ušao tamo, prvo pomisli:PA JBT TAKO MALO MESTO,PA GDE ĆEMO SE ZGRNUTI SVI
Što je najgore ja prvo krenem gore na sprat gde je ta knjižara i onako na brzaka pitam: jelovokafićoblomovovo! ... dečko koji radi u knjižari nešto čačko na kompu i nije me ni slušao, a reče da me otkači verovatno: Da,da, ali dole je kafić
I onda se ja tu malo smirio, jer jel'te našao sam konačno taj čuveni Oblomov, i sad samo čekam i uživam (bilo tu oko 18h koliko se sećam)
Ono što me vratilo u trip jeste kad je prošlo vreme za dogovoreni sastanak i nema žive duše, ali još nisam hteo ništa da pitam konobara.
To nije ono najgore, u nekom momentu ulazi neki dečko,čovek bem li ga u kafić i sedne za šankom i celo vreme gleda u mene,a muca i nosi štake.
PRESEKO SAM SE, i posle par minuta gledanja otišao sam u wc i mahnuo konobaru da dodje:Izvini, jel’ mogu nešto da te pitam?
Konobar: Izvoli slobodno!
Ja: Da li se nekad ovde održavalo neko okupljanje Vukajlijaša, i da li su danas nešto organizovali ljudi u ime Vukajlije?
Konobar :Hmmm, ne koliko ja znam! ... i odoše on svom poslu, a ja sav uznemiren bio jedno 5 minuta u wc-u i mislim se u sebi: ZHAJK BUDALO,ZHAJK BUDALO!!!
Kad sam izašao onaj dečko me i dalje celo vreme posmatra, pa sa popizdeo i morao sam prići da ga pitam: Jel’ se mi poznajemo?
A on ko iz stopa mi odgovori:Pa nnne, ali lako ćććemo se upppoznati!
Tu se ja povučem bliže stolu gde sedi konobarica i konobar i počnem da ih smaram , a kaže mi konobarica da se ne bojim da je on tako tu svako veče i da je dečko kao bolestan.Pitao sam se u sebi, a kako baš pored toliko ljudi na mene da gleda, beš mi sve!
Što je najgore pridje on bliže stolu, i još me pita ako hoću da izadjem napolje da sednemo pod sto, ako mi je lepše.
Jaooo bog te šta me snadje, pomislih u tom trenutku, pa sam se ubrzo gore popeo kod onog dečka što prodaje knjige, pa njega malo smarao, a on ima posla i vrlo rado bi me oterao u tripi*kematerine,ali je dobar ko lebac, pa ne može.
- Pa dečko nemoj se tripovati, pa nema ovde u okolini opasni ljudi, pa evo pogledaj na prozoru nikog nema, ne boj se! (u prevodu:Imam posla, da se nosiš u materinu)
I KONAČNIO JA POSLE DOBRI SAT VREMENA TRIPOVANJA KONAČNO ODLUČIM DA IZADJEM,PA ŠTA BOG DA, a i zaboravio sam da kažem i da sma pitao konobara kako se zove kafić i kad mi je rekao ime, za malo se nisam šlogirao, kad nije izgovorio Oblomov, već nešto drugo, ali rekao mi je da se nalazi tu dole 100,200 metara, uvučeno unutra.
I tako...
kad se vraćam kući moram se vraćati pored katoličkog groblja i nema niđe kuća u blizini
noću kad se vraćam iz grada udarim po gasu kraj groblja jer ne volim tuda da idem noću
jednoč se napili i naišli kraj groblja nisam ja vozio i reknem stani, i odem i napravim krug po groblju i ukradem jedan krst, pokojnik se zvao jozo šmalc
jednom sam doživeo ono da gledam sebe iz trećeg lica dok sam pričao sa nekom ribom na ulici, pojma nemam ni šta sam rekao ni kako se sve završilo.
JEBANJE TROIKA!
hahaha tai fazon brate
Spavao sam na prednjem sedištu, ćale zastao izašao iz kola da sačeka neke prijatelje, neki auto parkiran ispred našeg, ja ni pijan ni drogiran, u polu-snu gledam kako čovek izlazi iz tog auta pali cigaretu, povlači dim, proteže se i šetka oko kola bukvalno kao da je 2 puta ubrzan. Čak se i dim cigare duplo brže širio... Što je najstrašnije, kad je ćale ušao u kola i počeo da vozi imao sam i dalje isti trip... Možda je do toga što sam gledao u ''mačje oči'' kraj autoputa ili u belu traku pa se stvorio neki efekat ''brzine'', bemliga...
јесам ја једини који овај ник jocko чита као ђоко? или то тако треба, па сам једини коме је то чудно?
Ne treba, čita se kao što piše :)
гадан трип у сваком случају.
Блеја нека у приземљу куће ми, притом се нашли паметни да причамо управо о језивим анегдотама и триповима. Битан детаљ је - у собу у којој смо се скупили примарно се улазило, из практичних разлога, преко терасе - веранде, како год, која гледа на задњи део дворишта, иза куће дакле, а због лошег времена тог дана на тој тераси су се гости и изули да не каљају патос. Такође битан детаљ - не постоји шанса да је у двориште нешто немоћно да управља кваком ушло након гостију, што ће рећи све је омеђано коректно, нема где да се пас провуче и слично. И тераса где се изуше има ограду, што умногоме умањује могућност интервенције неке животиње (кер). Мој је на спрату дабоме, спава.
Углавном, причале се приче до пола ноћи, рибе се посрале а и ми пристојно, кренуше они полако, кад оно једној фали чизма, она патофњара. Гледамо ми ту по тераси, собама, ништа, никоме на памет не би пало да се упути двориштем и потражи по трави и жбуњу, да патофњара није неке одурне нијасе бледо жуде и одудара од површине. Стоји 'ладно на сред дворишта, к'о посађена. Врло непријатно искуство. Једино објашњење може бити да је неко ушао у двориште, дошао иза куће знајући да се ту блеји, не нашавши начин да се на било који други начин умеша - оставио трага у виду сабласти коју сам управо описао.
ja u zadnje vreme stalno imam trip da vidim kerove.
npr vidim kamen betonski nepravilan na 35m i priblizavam se i dok nisam dosao do 7m mislio sam da je neki lutalica sedi na bulji ceka gazdu ispred radnje a ustvari nije nego je kamen
pisao sam negde vec ova 2 tripa
blejimo ispred ulaza i vidimo komsiju iz tog ulaza kako ulazi i penje se uz stepenice
malo kasnije on opet dolazi iz istog pravca i opet se popne gore,bez da je predhondno sisao
majndfak
otisli ja i cale do burazera od tetke tamo na zelenjak gde radi,parkirali se,izasli iz kola,preko puta nas sede dva coveka na stepenici i sve...kasnije kacmo se vratili SVE je bilo obrnuto.....tj samo meni...sa druge strane su bila kola i sve,a ona dva lika sa suprotne strane...ko da se ceo prostor preokrenuo...mi smo bili tamo gde oni,a oni gde mi...reko ja to caletu,on kaze da nije tako...znaci ja sam gadno gadno istripovo...