Glavni jebači u periodu od juna do avgusta svake godine. To je vreme kada dolaze na zaslužene odmore, nakon rmbačenja negde u pizdoj materini Švajcarske, Nemačke, Italije, ili neke nam obližnje zemlje. Voze dobre automobile (uzete na lizing, rent-u ili kredit) i troše ogromne količine novca (ušteđevinu, za koju su besomučno odvajali od usta da bi je trošili ovde pred nama "smrtnicima"). Raspomamljene klinke željne "slave i para" su im glavna meta, mada jebu sve što im dođe "pod zub".
Osobe koje, koliko god da provedu u tuđini, jezik te zemlje teško savlađuju, što je obrnut slučaj kod njihove djece koja ne znaju maternji.
Scena na jednoj jadranskoj plaži:
Tip stoji ispred vode i doziva: Žan Pjeeeer, Žan Pjeeeer…
Poslije nekoliko žanpjerova, dječak s tirkiznog madraca odmahuje: Oui, papa?
A ovaj će njemu: O’š da ti stari kupi burek?
mali opet: oui papa...i sve to nekako funkcioniše...
Ljudi koji bi se rado družili sa vama a vi ih izbegavate jer su vam sve njihove priče odavno već dokurčile.
Priče o hiljadama evra i o kubikaži njihovog automobila.
I obavezno prvo dodju kući da se pohvale rodjacima da idu na more pa tek onda idu.
Idite bre u krasni kurac i pustite me da mučim svoju muku na miru.
Ljudi koji ostave srce u Srbiji i odu da rintaju po belom svetu dok im i duša ne izadje kroz nos. Onda mestimično dolaze ovde sa bi dozidali još koji sprat na kući i postavili mermerne figure lavova, orlova i ostalih živuljki samo da bi nervirali komšije. A onda se vrate nazad u inostranstvo i rintaju narednih godinu dana da bi vratili kredit koji su podigli da bi to odradili. I tako sve u krug...
Strani plaćenici.
To su verovatno oni ljudi kojima ako se približite na ulici, ili primete da hodate relativno blizu njih, okrenu da pričaju na nemački, ili neki drugi jezik.
Mora da je nešto važno.
Šire objašnjenje pogledati ovde.
Naši fudbaleri koji igraju u inostranstvu,
i koji u reprezentaciju Srbije dolaze samo na odmor.
" I još jednom su naši gastarbajteri pokazali
kako je fudbal najsporednija sporedna stvar na svetu. "
Tvoja rodbina iz Švajcarske koja dođe kod tebe jednom godišnje i maše ti francima pred nosem i podsmeva se bedi u kojoj je i sama nekad živela, a u kojoj ti, prosečna Srbenda trenutno živiš.
Rođak: E rođače, zovem te večeras u osam da ti kažem kad i gde da idemo na večeru!
Srbenda: Važi rođače, zovi me u osam!Osam sati... Sasvim slučajno prolaziš pored luksuznog restorana i unutra ugledaš tvog debelog bogatog rođaka koji kao svinja ždere jastoga na žaru. On u tom trenutku primeti tebe i nije mnogo srećan zbog toga.
Rođak: Eee rođačee...
Srbenda: Zar nismo imali dogovor da me pozoveš i da zajedno idemo?
Rođak punim ustima: Noe, ti si meone trebao nazvaati (polako guta) nema veze, ulazi da spičimo ovog jastoga!
Srbenda: Neka hvala, samo ti žderi svog jastoga, ja idem kući da kusam svoj domaći pasulj...
Ne, nisu vanzemaljci i ako se tako ponašaju. Gastarbajteri su obični ljudi, porijeklom sa "ovih" prostora koji sticajem okolnosti žive i rade "vani". Osnovna odlika ovih bića je da posebno u ljetnom periodu piju krv lokalnom stanovništvu. Prepoznatljivi su po frizurama ala Mario Baloteli, maksericama što ih ne bi oko kuće nosio i debelim novčanikom... to im je sav ponos. Zanemariće da im je BMW sa kojim su došli iz (recimo Švabije) uzet na Rent-a-Car, u periodu njihovog boravljenja izvan gore imenovane države. Jer, valja svoj šupak dobro natrljati da bi tvoji ljudi u tamo nekoj "tvojoj" državi vidjeli da ti imaš.
a) Momci, ako možete samo osloboditi separe, dolazi neka ekipa iz Švabije, piće Džek, piće Red Bull i ostala skupa sranja...
b) Kelner, napuši se tople kite! Daj šes piva!
