Lik koji vazda opominje da će se desiti neko sranje, ali ga obično niko ne sluša. Krik očaja koji se odbija od betoniranih ušiju okoline. Kada se ispostavi da je ipak u pravu, tada je već kasno za sve.
- Brate, mojne da mešaš tekilu i špricer, ne valja to!
- 'Ajde, tišina, ti ćeš da me učiš, ja sam popio više alkohola nego ti vode!
Epilog: Buđenje u zagrljaju baba sere.
__________________________________________________________________________
- Braćo Atlantiđani, zemlja nekako čudno podrhtava ovih dana. Da se pakujemo na brodove, pa da begamo?
- Dosta bre, smaraču, večito ti nešto filozofiraš! Zemljotres k'o zemljotres, nije ni prvi ni poslednji.
Epilog: Ispostavilo se da je za njih ipak poslednji.
_________________________________________________________________________
- Trojanci, ne verujte Danajcima ni kad vam darove donose! Spalite ovo čudovište!
- Zaveži bre, Laokoone, ti baš o svemu moraš da imaš mišljenje! Zar da spalimo ovako lepog drvenog konja? Danajci su već uveliko na pučini. Otvaraj kapiju!
Epilog: "Ovde je nekad bio grad Troja. Otkopajte ga jednom prilikom!"
_________________________________________________________________________
- Sadame, čoveče, daj Amerima naftu, jebala ih nafta! Bar će nam ostati glave na ramenima.
- Streljajte ovog defetistu i izdajnika!
Epilog: Još se ne nazire, al' dobro biti neće.
Мислим да су негде епилози сувишни, мало убију драж, али добра дефка, ваљани примери. ++
uvek je tako. +++