
Дешава се скоро свуда где има баба и печења. Повод је небитан (рођендан, слава, испраћај). Бакута полази од ногице, ребараца, бутке, шта јој се већ свиди, и лагано једе, као да хоће да прасе (овца или шта већ) на оном свету осети да је награбусило по други пут. Када поједе сво месо, бакута се ту не зауставља, него наставља и глође коску док се ова не забели. То је процес који траје дуже него сам оброк и чини се да је бакути сласнији него све остало. Небитно је колико зуба има баба, за коџос се увек снађе. Онда наступа победнички уздах, предах и једна љута. Коску баца џукцу који је само омирише и оде.
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.
Rustikalno, nema šta pilsPlus.