Dešava se skoro svuda gde ima baba i pečenja. Povod je nebitan (rođendan, slava, ispraćaj). Bakuta polazi od nogice, rebaraca, butke, šta joj se već svidi, i lagano jede, kao da hoće da prase (ovca ili šta već) na onom svetu oseti da je nagrabusilo po drugi put. Kada pojede svo meso, bakuta se tu ne zaustavlja, nego nastavlja i glođe kosku dok se ova ne zabeli. To je proces koji traje duže nego sam obrok i čini se da je bakuti slasniji nego sve ostalo. Nebitno je koliko zuba ima baba, za kodžos se uvek snađe. Onda nastupa pobednički uzdah, predah i jedna ljuta. Kosku baca džukcu koji je samo omiriše i ode.
