Kada ti po vrelom letnjem danu tašta popije svo pivo iz frižidera, a (šatro) zaboravi da u isti ubaci drugo.
Đubre matoro...
Glumci govore kao da su masine,sve kratko i tim glasom kao da su masine.
On tebe vara,ja njega mrzim
Serija u kojoj ljudi, (koji se zovu glumci), govore izjavne recenice.
Pa ja mislim da je termin "sranje" vec definisan, tako da....
Sama njena egzistencija. Samo zamislite život bez siromaštva, zlobe, zavisti i tašti! Zvuči kao raj na zemlji, zar ne?
Svanula je još jedna nedelja, prva misao je da se već sutra(!) radi. Petak je bio divan, lagani dan na poslu, izašli smo sa decom uveče u grad na sladoled. U subotu ujutru smo otišli u park, pa na obližnje jezero, a popodne je već počela da mi radi žila ludara i vilicu sam počeo nesvesno da stežem pri samoj pomisli na današnji dan. Naiđe, srećom, predveče komša Micko k'o kec na deset, da balavimo o fudbalu i tenisu i ločemo klekovaču. Kad smo se dotakli formiranja vlade, znao sam da me uhvatilo lepo i uopšte nisam mislio na ono što me očekuje danas. Zato mi je sada utoliko lošije. Gledam se mamuran u ogledalu i tako bih voleo da ne moram da se brijem. To znači da ću morati i u utorak i u četvrtak! A da sam se obrijao u ponedeljak, onda bih morao još samo u sredu, jer je petak ionako opušten dan na poslu, pa se brada od tri dana prećutno toleriše. Žena je obukla onu devojačku jednodelnu letnju haljinu sa amebama, sinu je stavila jebenu leptir mašnu a ćera je u belim dokolenicama. Zajedničko im je da je sve to kupila njena mama. To znači da ću ja morati da stavim onu ogavnu kinesku svilenu kravatu sa sve iglom od turskog zlata što mi je donela sa istanbulske šverc-ture. To takođe znači da ću morati svojski da se potrudim da ne srčem supu sa poluraspalim knedlama i pojedem svu kuvanu šargarepu koju mi tašta sipa u enormnim količinama samo zato šta zna da je prezirem. Pa ću morati da hvalim rinflajš koji se i u siromašnijim zemljama daje kučadma. Eh, da mije bar tast živ, pa da popijemo po ljutu-dve kao aperitiv. Ali ni on nije mogao dalje, siromah, čak je frapantno da je doživeo celih 56 pored takve guje. Pa one njene male sarme sa previše safta i stvrdnutog fila koje bi kod moje keve ladno završile u kanti. I odvratna baklava sa deset kila šećera i užeglim korama. O pivu posle ručka mogu samo da sanjam, a kafu će mi, kao slučajno, zasladiti saharinom iz inata. Neću se usuditi da tržim drugu, naravno. A onda, kad krene da ogovara komšinice i indirektno mi nabija na nos kako sam joj ćerki uništio karijeru i pretvorio u roba, moraću da odem do dnevne sobe da pregledam teletekst, što će njoj biti dovoljno da me optuži da sam kockar i razvratnik. Kad budem pokušao da objasnim da nisam kockar, ona će reći da lažem, a ko laže, jelte, taj i krade, pa će proizvesti zaključak da verovatno imam i švalerku koju uspešno krijem od njene ćerke. Na to će me žena podozriljivo skenirati iz više uglova i ostaće sumnjičava sledeća 3 dana. Sva sreća te sam sa klincima ugovorio da me tada pitaju da izađemo napolje da se igramo, pa ću izbeći dalju tiradu. Osim ako ne pada kiša ili je gadna zima. U tom slučaju ću izaći na terasu da popušim pola kutije cigara sve odlažući povratak u dnevnu sobu i rolu glinenog goluba. Negde oko 5, žena će jedva primetiti patnju na licu mom izmučenom i počećemo da se spremamo za kući, kojoj ćemo ceremonijalno krenuti tek oko 6, posle dugog opraštanja i pakovanja hrane za poneti, jer je ona sada sama i to nema ko da jede i baciće, a greota je (a nije greota). I pustiće suzu dok ljubi decu koja rastu kao iz vode, meni će nehajno pružiti hladnu ruku bez ikakvog stiska, a onda će dugo držati ćerku u snažnom zagrljaju, kao da je šalje na liniju fronta bez nade da će ova preživeti.
Ipak, osećaj udaljavanja od lisičije jazbine donekle nadomešta patnje mog nedeljnog popodneva, kapiram da je celo veče preda mnom, pa ljudi, još uvek treba da se igra derbi kola u Italiji i par zaostalih utakmica kod Engleza, Micko reče da će možda baciti neka krilca na roštilj, u fridžu imam bar 4 piva zaostalih od sinovljevog rođendana. Sve deluje kudikamo bolje, vikend će ipak biti celishodan, na kraju krajeva, mogla je da pozove na ručak i svoju sestru (ta je tek kučka) ili da nas tera da ostanemo da gledamo Sulejmana zajedno, ne daj bože. Već na parkingu ispred zgrade, snimam da je komša raspalio ćumur na terasi, srce mi lupa jače, čini mi se da ću zapevati. Žena me čudno gleda dok otključavam vrata i kroz hodnik se razleže moje jetko: ''Jedva čekam da nedelja dođe, tanana milena, da nedelja dođe...''.
Ono što često postane radost njenog komšiluka.
Naziv serije koja porucuje: Ako zena (devojka) hoce da se prerusi tako da niko ne moze da je prepozna, treba samo da stavi periku drugacije boje od boje njene kose.
Nedolazak na abortus.
