Odlika užurbanih i nestrpljivih ljudi. Oni stalno nekud žure i neće pružiti sebi za luksuz da se bar (±dva) minuta opuste i ophode kao da sutra nikada neće svanuti. Rekao bi čovek da su odgovorni, da im svaki trenutak proleti isplaniran i da će doći do opšte kataklizme u njihovom "sistemu" ukoliko ih nešto izbaci iz tog šablona. A možda su samo ludi, šaznaš.
Aktivnost čoveka što parolu "vreme = novac" shvata isuviše tačno, pa se trudi da što pre pređe igricu, pod uslovom da ga sa druge strane stvarno čeka nekakav vid nagrade. A za nas ostale (obične smrtnike) će uvek ostati samo lagana vožnja naviše/naniže pod kosinusom ugla (prim.aut. cosβ≈30-60⁰). Više puta.
Za mene, na primer, važi da nisam neki stepenicofil ali volim da iskuliram i opustim se na pokretnim stepenicama kad popodne krenem u Rodu da ženi kupim uloške, Prolom vodu i ROSAL LipBalm HOT CHOCOLATE a sebi CARNEX pasulj sa faširanom šniclom i extra large pakovanje Domaćinskog, deblje rezanog. Naravno, pričam hipotetički.
I taman što sam "uplovio" i krenuo naviše, stvori se neka gospođa sa cegerom tik iza mene. Uopšte nisam primetio kako se tako brzo nacrtala; samo sam osetio da me češka cegerom po bulji. Već osećam njen dah na vratu što kao da govori "Skloni se, mladiću, hoće pohovane tikvice da mi nestanu!". Sklonim se. Ali sledeći kog treba preteći beše neki debeli što se, uzgred budi rečeno, teškom mukom "ukrcao" i uopšte nema nameru da pomeri sopstvenu telesinu. A i da hoće – ne može. Njegova spoljašnost kao da šapuće "Za ručak sam pohasao celo prase i tri kila šopske" i ako to povežemo sa gore pomenutim "teškom-mukom-se-ukrcao" dobićemo minimalni prostor za manevar. Međutim, gospođa prolazi i odlazi. Ne znam ni sam kako, al' neka ide. Da Bog da ti nestale tikvice!
Nakon pola sata, vraća se gospođa sa punim cegerom pohovanih tikvica. Pogleda onako čudno i kroz blag osmeh nešto reče.
- I dalje si tu?
- Da.
- Pa zašto?
- Volim da se vozim pokretnim stepenicama.
- Pa zar ne vidiš da ne rade, some?Definicia pisana za takmičenje definicia sa hendikepom.
