Ako niste u nekom automobilu proizvedenom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, znači da se priča figurativno i ide tamo gde ne treba. Loše, a hvata zalet da bude još gore uz tešku neizvesnost kada će to prestati i zaustaviti se.
- Jebote, šta ti je? Izgledaš k'o da te jeb'o puk vojske!
- Brate, težak oral preživljavam!
- Pričaj, šta je!
- Na poslu, naravno, sranje, jebe me ko stigne, a i otkaz mi se sprema. Kredit jebem li ga kako ću da plaćam. Žena se već pakuje da me ostavi, ide kod njene mame. Deca samo traže pare i nikako nisu zadovoljna, čak sumnjam i u sinovljevu orijentaciju, zatek'o sam ga da brije guzicu. Garant se firca u nju. Dolaze i oni pederi za struju, tužio me čak i RTS. Baš mi ide nizbrdo. Sa'će i ostavinska, pokojni ćale nije regulisao, sestre mi uzimaju deo kuće iako im ne treba i traže da od njih otkupim njihov deo, povrh svega! Odakle, bre?!
- Dobro, naišao ti takav period, naići će kad-tad na ravno. Pa, sve mora da se nekad zaustavi!
- Čini mi se, u mom slučaju, da jedino može da se zaustavi u nekoj septičkoj jami!
- 'Ajmo mi lepo u kafanu, ja častim.
To obično reguliše na par sati pritisak u mozgu +
Kafana je, moj obdareni prijateju, kratkoročno rešenje. Treba probati popraviti situaciju...kuburom, razume se.
+
Ipak se okreće! +