Klizi k'o po loju. Ide kao podmazano. Fraza kojom se u prvi plan ističe kako neka aktivnost naprosto leži određenom subjektu. Realno, kad se prava osoba uhvati zadatka sve izgleda tako lako i jednostavno da posmatrač stiče pogrešan utisak da je to neka laganica, da je sve med i mleko i da bi to mogla i moja baba zatvorenih očiju dok jednom rukom meša pekmez od šljiva. Jeeeeeste, al' kad bi se gađali tramvajima. Greška u koracima, zajeb, veliki danak neiskustvu. Hvatajući se u koštac sa istim problemom shvata se da nije sve kao što izgleda, da je potrebno dobro zavrnuti rukave i oznojiti muda da bi se postigao neki rezultat, a da samo prirodni talenat dovodi do toga da izvedba majstora izgleda onako šmekerski, ležerno, laganini, kao da je nešto najprostije na svetu.
-Brate, znaš šta? Razmišljao sam nešto, nema nama leba ovako. Da batalimo mi ovaj posao i da posadimo lepo vutru, imam jednu zabačenu njivu, dušu dala za poljoprivredu. Zasadimo tu za početak, obrnemo koju turu, razvijemo biznis i Bog da nas vidi. Jesi video šta je Zoki sve postigao? Za šest meseci uradio izolaciju na kući, kupio Bembaru, ženi ugradio silikone i taštu poslao tri meseca u Sijarinsku banju. Laka lova, sine, sledeće godine u ovo vreme bićemo milioneri!
-Mare, da te pitam ja nešto: Je l' si lud ili ti samo isparenja udarila u glavu? Pa ne bismo čestito ni počeli a propali bismo k'o muda kroz pocepane gaće. Nije to za nas, za to treba da imaš šlifa, da ne kažem jaja. Pa nije Zoki od juče, odavno on pliva u mutnom, ima veze, dilove, šeme... Ma njemu posao na crno ide od ruke, i tako od ruke do ruke ima svoje ljude, roba ide a kinta samo kaplje. Nego zajebi ti te fantazije i dodaj mi okastu trinaesku, izgleda da sam našao što šklombocna curi kod ispravljača.
