Ne'š se ti 'leba najesti od toga. I Don Kihot je čvrsto verovao da su vetrenjače džinovi, pa je svršio kako je svršio. Loše.
Khm... elem - lepo je imati stavove i držati se istih. Šta više - to je skroz dojajno, dok god si sa obe noge na zemlji. Ma, i sa jednom nogom da dodiruješ tlo, sve je OK - moraš, zaboga, imati i ti malo kreativne slobode. No, kada počneš da levitiraš okuražen stavovima koji su nastali kao proizvod skupljanja raznoraznih šarenolikih priča od ljudi pokraj puta - e, onda si se (bata) kanda mal'ko zajeb'o.
I, opet - neodstupanje od stavova je sasvim ok, sve dok znaš da to što je daljnje postavljanje svoje glave kao mete za kamenice ne samo nepotrebno, već čist mazohizam. Jedino ako voliš da budeš psihički jeban na sto i jedan način, da bi na kraju glumio mučenika ili humanoidni bilbord koji će celom svetu da govori: "ja se nisam prodao, nisam odstupio, držao sam se svojih stavova, a oni me mrze!"
Kontaš, nije problem u stavovima, imanju istih i stajanja iza njih - to nikada neće biti problem. Problem nastaje kada je očigledno da debelo grešiš, da sam sebi kopaš raku i biraš što kreativniji način da izvršiš suicid.
Da se razumemo, mnoge humanoidne jedinke se ovako ponašaju zbog toga što imaju dobre namere. Samo, negde u izračunavanju jednačine sa 2 nepoznate su žestoko pogrešili, tako da su dobili nejednačinu sa 22 nepoznate. Gadan zajeb, veoma gadan. I bolan.
