Način na koji vrsni hvalisavac-jebač objašnjava kako on jebe kao životinja. Krik savane varira od rike losa za vreme parenja, preko zavijanja vukova u novembru, pa do dreke šimpanza u suton.
-Vozim ja Fergusona kroz Grabovačku šumu, kad odjedared Milka....skuplja pečurke. Siđem ti ja sa traktora, pljunem u prs', provučem kroz brci i ošacujem je. Ona se uspravi, pogleda me, zabaci kosu preko ramena i reče:
-Oho Živče, pa gde si krenuo 'vako sabajle?
-Joj, sestro slatka, sad kad sam te vid'o, zaboravio sam.
...i tako, reč po reč, sobalim je preko rude u šanac, počnem da čupam ono sa nje i krenem da jebem, jebem, jebem, a ona ciči i stenje i traži još, još, još. Jedva sam uspeo da ga i'čupam kad je pustila krik savane dok je svršavala.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Lolololol +
Zanimljivo. Plus.
Podseti me ovo na Prleta i snajku :)
U mom starom kraju smo imali podstanarski par (srećom, odseliše se) koji se oglašavao savanskim kricima uz primese dramskog teksta. Ceo kraj je bio u toku, samo nam je još slika falila, tonova je bilo više nego dovoljno.
Zimi je bilo podnošljivo, al' leti...otvoreni prozori, zgrada nekako isavijana pa se čuje i kad kipi mleko.....a ne njihove savanski krici.
Rekoh, odseliše se...
Sobaljenije.