Ova rečenica zna na muškarca da djeluje slično situaciji kad vozite autoputem nekih 180 km/h petom brzinom, pa treba da ubacite u šestu a vi slučajno prešaltate u rikverc i dovede ono ispod haube u prilično jadno stanje. Kada u jeku spremanja za svadbu, doček Nove Godine, ispraćaj u vojsku, slavu, krštenje, sunet, Božić, Bajram, Hanuku, 1. Maj, Vede i slične svečanosti vaša draga to izjavi jer ste se usudili da joj prigovorite da još nije spremna. Svečanost počinje u 5, već je 15 do 5 a vaša ljepša i nadrnadana polovina ne može da nađe halter koji joj se slaže cirkonom na desnoj naušnici.
Muž (obučen, spreman već dobrih pola sata): Milodarka, dokle si sa spremanjem?
Žena (u donjem vešu): Milorade, ne požuruj me, ne mogu da nađem onaj prsten i minđuše što mi je Živoradka poklonila prošle godine.
Muž: A šta će ti?
Žena: Milorade, slažu mi se sa cipelama.
Muž: Milodarka, tebe tamo niko neće da gleda, noge će cijelo vrijeme da ti budu ispod stola. Zadnji put kad si ustala na ples to je bilo za Dan Mladosti 1975-te.
Žena: A neće jel' Milorade? (Sijeda) Ja neću da idem. Kad me ne razumiješ i požuruješ, e onda sam idi brate.
Muž: (&/()%$#""!&%/(!!!"""""(/!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
