Kao i svaka druga, danas.
Verovatno pratiš popularnu psihologiju, otvorena si za fetiše dok te neko ne pomazi dlakavim palcem i pržiš pomfrit, na vodi.
Imaš veliko srce za svaki vid ljubavi i uznemirava te kad kažu gej nije okej.
Čitaš Čehova, Dostojevskog i razumeš ih. Živiš ih.
Nećeš da imaš seks, ne zato što te neće, nego celibat. Čoveče.
Kao Kant, pišeš kritiku praktičnog uma, a kao Niče shvataš i egzistecijalizam. U sebi, da ne preteraš.
Mi te definitivno ne razumemo i ispod smo nivoa samim tim što jedemo meso i kifle stare tri dana iz pekare. Ti jedeš mini pani, ali ga zoveš mani pani jer voliš da prisvojiš stvari i preimenuješ ih kako ti želiš.
Jednostavno se naljutiš jer te niko ne shvata i da, jesi, ti si ta poslednja koja ne brije pazuh jer feminizam je način života. Tako je.
Razumeš ovo što pišem, ali ono što ne znaš je da serem.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
ne znam zašto sam dala +
Kod mene obrnuto.
dlakavi palac
pobeda
Ovo je interesantno napisano +