Ideš ulicom, smoren, sa sluškama na ušima, pokušavaš da iskuliraš toplotni udar, a u sebi psuješ sve redno zbog vrućine. Baš u tom lirskom trenutku, susrećeš se sa "velikim prijateljem" tvojih matoraca, koji ti prilazi sa cerom od uva do uva. Uvertira kreće neizostavno sa ovom rečenicom. U nastavku priče (misleći da je uhvatio Boga za pidžamu datom izjavom i porastao u tvojim očima za 250% - jer ako je on njih cenio, sigurno su i oni njega cenili i voleli) obavezno sledi neki literarni sex.
- Ja sam izuzetno cenio tvoje roditelje... bla, bla... Da li možeš da mi pozajmiš 200eu do plate?
- Ja sam izuzetno cenio tvoje roditelje, lepo mi izgledaš, ali mogla bi da smršaš još neko kilo.
