Kada ovo čujete, znajte, pričate sa vrhunskim strejt menom, čovekom širokih shvatanja, ekspertom za psihologiju seksualnosti. Taj čovek, ili polubožanstvo makar, taj bodisatva, sigurno je raskrstio sa Edipovim kompleksom još u oralnoj fazi dečije seksualnosti. Posle čega je odmah postao šmeker. Ne, pogrešno je reći šmeker. Postao je čovek, sine. Čovek!
Cenim da je imao šanse da skine mrak još u vrtiću, i to sa vaspitačicom, ali da je to kulturno i džentlmenski odbio, iz samo njemu znanih, ali potpuno razumnih, razloga.
Pričam ja tako sa ortakom, i on će odjednom:
Gari: Daj brate ozbiljno, ja sam toliko strejt da mogu da popušim crncu i da i dalje budem strejt. Pa mislim se...
Otaku: Šta bre crnac, šta... Šta pričaš bre ti!?!
Gari: Kako šta? Pa pazi...
Otaku: Gari...
Gari: Molim?
Otaku:...
Gari: Štaaa? Šta me gledaš tako sad?
Otaku: Brate...
Gari: Molim...
Otaku: To što si sad rek'o...
Gari: Da?
Otaku: Brate... to je genijalno...
Gari: ...
Otaku: Jel smem da te citiram na Vukajliji?
