Ova rečenica se izgovara uz šaku na čelu u situacijama kad naprimer: Pišeš defku 20 minuta, i baš kad se čini da nemožeš da napišeš ništa savršenije na tu temu i niz lice ti se slivaju suze radosnice podstaknute suvom genijalnošću tog teksta, neko iz elektrodistribucije odluči da se malo zajebava i isključi struju na milisekundu što je taman dovoljno da se komp ugasi, prvo im jebeš mater i njima i državi i svemu što ti padne napamet, onda odlučiš da ponovo upališ komp i završiš defku, uđeš na Vukajliju klikneš na dodaj svoju definiciju i onda shvatiš da nemaš pojma o čemu si pisao, potrošiš 10 minuta pokušavajući da se setiš naslova ali bezuspešno, onda staviš ruku na čelo i kažeš:
Jebote ja sam zajebo i zlatne ribice.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.