Nezaobilazna pesma kojom deda čestita rođendan unuku. Omaž Ljuba Kešelja ovom aksiomu koji se ne dokazuje. Postulat po kome će se deda i unuk gotiviti dok je sveta i veka.
Deda ne vaspitava, on samo prenosi znanje. Valjda je skapirao gde je pogrešio kod svog sina, bliži se dan da baci kašiku, pa ko ima vremena za gubljenje na gluposti? Deda će ti iskreno preneti sve mudrosti koje su njemu koristile u životu i blagonaklono gledati na sva sranja koja počiniš, likujući što sad njegov sin ima iste probleme koje je deda imao sa njim. A deda će uživati unukovo poštovanje, ako ni zbog čega drugog, ono zbog mučeničkog života koji je ovaj proživeo.
Nasuprot tome, imamo vazda poremećeni odnos na relaciji otac-sin, jer će otac probati da od sina napravi ono što od sebe nije uspeo ili nije imao podršku svoga oca. Opet, klinac će želeti nešto sasvim treće, a u tome će ga podržati jedino deda. I tako u krug.
Zanimljivo je da je taj generacijski jaz nepremostiv, dok je vremenski kanjon između unuka i dede manji od fuge između pločica.
On nekada, a ti sada...
- De si snajka, šta radite, kako je ime dedino?
- Evo, svađa se s ocem, traži neke patike od 150 evra, a ovaj mu govori da je on srednju školu završio u istim kondurama...
- Dajde mi ga vamo na televon. Snago dedina, koji broj ti 'no beše nosiš?
-------------------------------------------------------------------------------------------------
Otac: Ustaj, stoko lenja, deda će da nas ubije što kasnimo toliko, vidiš da će sneg! Po celu noć banzaš u ono sokoćalo.
:sat vremena kasnije:
Deda: 'De si sokole dedin! A ti, bilmezu, je l' se sad dolazi? Idi na tocilo naoštri sikiru i nacepaj majci drva, vidiš da se sva iskrivila k'o deveti paragraf. Dedino, aj' s dedom do pušnice da vi''š šta je deda tebe sačuv'o, pa pali traktor, d'odemo do zadruge da završimo neki pos'o :mig, mig:
