Realni trenutci, za koje se nadaš da se ne dese u nezgodnoj situaciji.
Uglavnom se ovo dešava kod komšija, prijatelja.
Veoma neprijatan osećaj kada prijatelju istrošiš ceo toalet papir, i usmrdiš mu ceo wc.
Ulaziš u wc.
Žuri ti se jako.
Obavljaš malu nuždu, ustaješ, ali shvataš da ćeš morati još.
Do kraja završiš malu nuždu, zakopčaš pantalone, opereš ruke, dođeš do vrata, kad ono, opet te tera, ali na veliko.
Sediš na wc šolji, zaključao si se za svaki slučaj, ali i dalje nije gotovo.
Sediš onako, sav si se umorio od naprezanja, ali govno nikako da izađe.
Pocrveniš kao paprika, ali ono opet nije.
Na kraju uzmeš neki šampon, i počneš da čitaš na engleskom, pa posle na srpskom.
Na pola engleskog teksta shvatiš da ništa ne razumeš, pa pređeš na srpski.
Pročitaš celo, pa uzmeš drugi preparat.
Kada pročitaš sve, opet tako sediš, i čekaš.
Kada na kraju završiš, ustaneš, obrišeš se, ali vidiš da ima govna u wc šolji, ali na papiru nema.
Da bi se uverio da si se israo, opet sedneš na wc šolju. Govno počne da izlazi kao ludo, nigde kraja. Obrišeš se, ustaneš, pogledaš u wc šolju i smuči ti se. Otvoriš komšiji prozor, čisto da mu ne smrdi toliko, ali opet te potera.
Sedneš na wc šolju, i isereš se onako, dobro. Pogledaš u wc šolju, ogromno govno.
Pustiš vodo-kotlić, kad ono, govno neće da ode.
Uzmeš nešto iz prijateljevog wc-a, naspeš vode, i dok pustiš vodo-kotlić, dosipaš vodu.
Govno nikako da ode.
Rešiš da malo sačekaš, da se vodo-kotlić napuni, pa opet probaš.
Ovog puta uspeš.
Na kraju kada zasigurno završiš sve, komšiji lepo spakuješ sve preparate kojima si sa poleđine čitao sastave, onda otvoriš prozor širom, uzmeš neki parfem i komšiji naprskaš ceo wc. Posle mučnih pola sata, izađeš iz wc-a , a komšija te gleda, onako rasčerupanog, crvenog, kao da si bio na Severnom polu.
