TroloMarića Jaruga. Ćirilično napisano na tabli. Negde na Ibarskoj magistrali. Ne može da se locira preko satelita, Tesla turio zaštitu. A Stevica Marković jebo ženu Alena Delona bez zaštite. Jaruga koju je i Dante pomenuo u Paklu pa je posle volšebno nestala iz dela, izbriso valjda neki udbaš. Tu ispaštaju znalci i vonabi znalci. Sve je tu Hepi, puno čajne i nekih neveselih ljudi dovedenih da dremljivo tapšu. Za glavnim stolom viri gazda jaruge sa rogovima začešljanim u kosu, večno nasmejan, na nepoznatim drogama ali dobrim, svakako.
Ko tu uđe najebo je, izaći će ko budala. Ako izađe. Nađe se tako neki profesor ugledan, ozbiljan čovek, zna stvarno znanje, upeca se, pa dođe, valjda misli televizija daj da kažem i ja nešto, al pokaje se posle deset minuta. Gazda ga nadjača pućkajući elektronske cigarete, istroluje ga najstrašnije i ovom jadniku ostane samo da gricka od muke onu čajnu ogavnu i da se teši da bar nije završio u Ludoj kući, poslednjem krugu pakla.
Poslušaj prolazniče još! Ako li se nađeš u jaruzi ovoj, bar pravilo ovo poštuj: sa Marićem se ne nadvikuj! Uspeti nećeš, jer on ne čuje drugog, mozak njemu je kao čokolada. Suština pakla to je.
Vrhovni demon osmog kruga, druge jaruge, Marić - Profesore ajde recite nam, vi to kao znate, da li su Srbi lud narod?
Jadni profesor - Znate kako Mariću, svaki narod u periodu formiranja nacija je...
Marić - A da li je tačno da su Srbi bili u prvi redovima turske vojske?
Profa - Pa, Srbi kao plaćeni vojnici pominju se još...
Marić - A stanite prfoesore koga to uopšte u Srbiji zanima? Ljude u Srbiji zanima koliko košta hleb ili koliko koštaju starlete a nikoga ne zanima to što vi pričate!
(prolama se iskamčen aplauz, Marić se smeška udrogiran i šara pogledom po ostalim gostima kažnjenicima)
Profa - Pa da... dakle, ako govorimo o srednjem veku i o tadašnjem načinu ratovanja...
Marić - A zašto Srbi samo ratuju? Zašto Srbi ne vole mir?
Profesor (titra mu kapak) - Pa dobro ne može se baš tako reći...
(Marić odjednom okreće glavu od njega i obraća se Lazanskom i pušta profesora da skapava u neprimetnosti dok mu se na čelu ispisuje: magarac)
Marić - Lazo, ti si bio po raznim libijama, iracima, iranima, marsovima kaži nam Lazo, ko su najbolji vojnici?
Laza - Ha! Pa moram reći Mariću da su najbolji oni vojnici koji imaju najbolje oružje! Ko ima puške gafeks32 i rakete lateks23 koje su Rusi remontovali po mojim instrukcijama u našoj namenskoj industriji taj ima sve! A onda tu je i s-300 s4000 mig 79 klefeks 67 tenk b92 Gta vajs siti, rom total vor, rakete iz kremlja zemlja zemlja zemlja 89 89 34 67 24 89... (Laza trokira i gasi se, udaraju ga prutem čajne da se povrati)
(aplauz, pa se Marić okreće opet profesoru)
Marić - Ali profesore, ljudi misle da ste vi dokoni, kažu što se on bakće s tim, i vas više niko ne sluša, vas više niko ne primećuje, vi ste jednom rečju... budala! (osmehuje se i aplauz)
Profesor (vidno proređene kose, osedeo) - Moram priznati da je interesovanje za nauku zaista minimalno... Ali ja moram samo da iskoristim priliku, molim vas, i da evo kažem jedan zanimljiv podatak koji sam otkrio posle 20 godina istraživanja arhiva u Istanbulu, Veneciji i Rimu, naime, konačno sam saznao istinu o Kosovskoj bici pa će možda gledaocima biti zanimljivo da čuju. Dakle...
Marić (ne registruje ga) - Ovo je bila Ćirilica, doviđenja!(Gase se svetla, kreće Čađava mehana, sledeća jaruga, Đaniju se drma podvaljak, Dante i Vergilije prolaze dalje uznemireni pređašnjim prizorima a mračna silueta profesora se puši i ne pomera sa fotelje.)
