Obicno dolaze iz okoline Beograda, ali svoje srednjoskolsko obrazovanje zavrsavaju u prestonici.Zbog toga su primorani da putuju, te su u prirodi najcesca pojava u autobusima. Lako ih je prepoznati. Njihova pojava momentalno narusava harmonicnu tisinu u datom prevoznom sredstvu. Oni ne mare za ostale jedinke i srdacno dele svoje privatne price, misljenja i komentare sa njima, zbog cega i nose gore pomenuti naziv. Ne reaguju na preke poglede ostalih jedinki. Oni su nepokolebljivi.Bilo kako bilo, bez obzira sto pripadaju istoj vrsti i javni putnici se medjusobno razlikuju. Razlog tome je procenat njihovog umnog i fizickog umora (ili vam procenat raspolozenja kod pricljivih jedinki) . Naime, ukoliko je jedinka javnog putnika iole umorna, volja za ispunjavanje svog prirodnog nagona slabi i jedinka vise ne zeli toliko da prica.Ukoliko se jedinka visokog procenta umora nadje u blizini jedinke visokog procenta raspolozenja moze doci do eventualnog sukoba koji traje...
Jedinka 1 i jedinka 2 ulaze u autobus. Na licu jedinke 2 prepoznaje se umor.
Jedinka 1 odmah po dolasku u prirodno okruzenje pocinje ispunjavanje svojih potreba: "Pu, koji sam djavo placao kartu kad nema kontrole?!"
Jedinka2: "Cuti, nikad se ne zna!"
Jedinka 1: "Ona seljanka mi opet dala bugera iz matematike, a brate uradio sam svih 12 zadataka.E, znas sta?Krenuo sam na casove sad.Ima da je razguzim!"
Jedinka 2 kratkim odgovorima pokusava da ucuti srodnika: "Super brate!"
Jedinka1:"A jeli matori, koliko ti imas keceva iz matisa?"
Jedinka2:"Dva!"
Jedinka 1 konstatuje: "PADAS!"
Jedinka 2: "A koliko ti imas!"
Jedinka 1: "Prff, ma ja ti imam 4!"
Neka baba iz levog reda, trece sediste do prozora upucuje pomalo kiseo i nervozan pogled ka javnim putnicima.Prepoznala ih je.
Jedinka 1:"Dobro vece gospodjo!", a zatim nastavlja: "Au brate, treba digitron da kupim.Koliko to bese kosta kod kineza..20?...40 dinara? Koliko?"
Jedinka2:"Jao, covece, ne znam 100...200 dinara.Pusti me malo da odmorim oci!"
Jedinka1:"Ma bre, ja cu mojima da trazim hiljadu i kupim lepo digitron kod kineza za 100 dinara, a meni ostane kusur.Koji sam car, ne verujemmmmm!"A, brate, sta radis sad ti, a?Spavas, a?Jel se to u autobusu radi?Spava se, a?"
Jedinka2:"Matori, jel se ti drogiras?"
Jedinka1:"Cuti bre, ne seri, nego jel ides veceras sa mnom, Perom, Zikom i Lazom u zivot da se ljubimo s neki picici?"
Jedinka2:"Ma jok.Mrzi me,a i pada kisa!"
Jedinka1:"Brateee, sto si jajeee?!Kad god te zovemo ti neces sa nama!Siso jedna!Ajde, ovde izlazim ja i nemoj da te nema veceras!"
.
.
.
Jedinka2:"Duvaj ga!"
